Dana 26. septembra 2022. godine, četiri eksplozije potresle su dno Baltičkog mora u blizini danskog ostrva Bornholm. Tokom nekoliko dana, ogromne količine metana curile su iz tri uništena dela gasovoda Severni tok 1 i 2, koji je prenosio gas iz Rusije u Nemačku. Posledice ovog napada ubrzo su pogodile stanovništvo Starog kontinenta, izazvavši nagli skok cena energenata, naročito u Nemačkoj. Osim toga, pored ruskog Gasproma, akcionari ove infrastrukture čija je izgradnja koštala više od 10 milijardi evra, bile su i dve nemačke energetske kompanije (E.ON i Vinteršal), jedna holandska kompanija (Gasuni) i jedna francuska kompanija (Engie), koje su sve imale pravo da zahtevaju naknadu štete.
Nije bilo sumnje da će, nakon njaveće sabotaža u skorijoj evropskoj istoriji praćene ekološkom katastrofom, usLediti rigorozna istraga i bespoštedan odgovor vlasti. Nažalost, dve godine kasnije, zvanične istrage stagniraju, odajući primetne znake zbunjenosti i odsustvo bilo kakve hitnosti. U trenutku objavljivanja ovog teksta, nije bilo hapšenja, ispitivanja, niti podignutih optužnica. Ubrzo nakon eksplozija, švedski i danski pravosudni organi su iskazali uverenje da isključivo neka država može stajati iza takve operacije. U međuvremenu, obe ove zemlje su neočekivano zatvorile svoje istrage, bez objavljivanja bilo kakvih rezultata. Čim je napad izvršen, Sjedinjene Države su najavile pokretanje istrage koja je delovala obećavajuće, s obzirom na to da američke obaveštajne službe pokrivaju ceo Baltički region; međurim, nikakvi rezultati nisu objavljeni. Istovremeno, zapadni saveznici su sistematski odbijali ponudu Moskve da učestvuje u istrazi. Nemačke vlasti i dalje nastavljaju svoju istragu, ali savezni državni tužilac i izvršna vlast odbijaju da objave privremeni izvešaj. Na pitanja postavljena u parlamentu, vlada odgovara da bi svako otkrivanje informacija ugrozilo „dobrobit države” („Staatswohl”) – drugim rečima, kompromitovale bi se prijateljske države ili obaveštajne službe. Početkom juna, savezni tužilac je izdao evropski nalog za hapšenje ukrajinskog državljanina sa prebivalištem u Poljskoj, po imenu Volodimir Žuravlov, ali je Varšava odbila da pruži administrativnu pomoć, iako joj to zakon nalaže, te je osumnjičeni uspeo da pobegne bez posledica. Demonstrirajući neuobičajenu ležernost spram borbe protiv terorizma, poljski premijer Donald Tusk, inače idol evropskih liberala, kritikovao je nemačke vlasti 17. avgusta na platformi X: „Poruka za pokretače i finansijere Severnog toka: sve što treba da uradite jeste da se izvinite i da ćutite.”
Istraživački novinari i poslanici Bundestaga jednoglasno tvrde da njihove zahteve dočekuje zid ćutanja. Holger Štark, iz nedeljnika Die Zeit, ukazao je na „brutalni pritisak na sve nivoe vlasti da ne razgovaraju ni sa jednim novinarom.” U intervjuu za Le Monde diplomatique, poslanik socijaldemokrata Ralf Štegner, ocenjuje „vrlo čudnim” to da dve godine nakon kriminalnog čina ovako ozbiljne prirode, počinjenog u jednom od najnadgledanijih mora na svetu, imamo tako malo informacija. Njegov kolega Andrej Hunko, iz levičarskog saveza Sahra Wagenknecht (BSW), ukazuje na „kontraverzni nedostatak interesovanja za rasvetljavanje” ovog kriminalnog akta.
Što se identiteta diverzanata tiče, o tome kruže tri hipoteze. Prva glasi: sve su to počinili sami Rusi. U prvim mesecima nakon napada, pojedini predstavnici vlada i vodeći zapadni mediji zaista su upirali prstom na Rusiju. „Rusija je jedina koja ima kapacitet i dobar razlog da to učini”, rekao je Pjer Aski, geopolitički komentator na France Inter, najslušanijoj radio stanici u Francuskoj (28. septembra 2022). Međutim, od tada su nemačke i švedske pravosudne vlasti više puta istakle da nemaju nikakve dokaze o ruskoj umešanosti. Isto to su potvrdili i direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), Vilijam Berns, koji se nikako ne može smatrati navijačem Moskve, kao i Washington Post koji je sproveo sopstvenu istragu. Među misterioznim motivima koji su navodno nagnali Rusiju da uništi skupu infrastrukturu u kojoj poseduje 51% vlasništva, argument da bi Moskva na taj način izbegla kazne u slučaju prekida isporuka ne deluje uverljivo: s obzirom na sankcije i konfiskovanu rusku imovinu, Moskva bi verovatno naprosto odbila da te kazne plati.
Druga teorija pojavila se 8. februara 2023, kada je novinar Sejmur Herš, poznat po otkrivanjima američkih ratnih zločina u Vijetnamu i Iraku, na svom blogu objavio detaljan članak u kojem optužuje Sjedinjene Države i Norvešku. Prema jedinom izvoru na koji se Herš oslanja, Bajdenova administracija je ta koja je naručila napad.
Mesec dana kasnije, 7. marta, New York Times, u kojem je Herš nekada bio vodeći reporter, iznosi treću hipotezu, oslanjajući se na anonimne izvore „američkih službenika koji su učestvovali u proceni prikupljenih obaveštajnih podataka”: sabotažu nisu izvele američke službe, već izvesna „pro-ukrajinska grupa”. Nedugo zatim, konzorcijum nemačkih medija na čelu sa listom Die Zeit, produbljuje istragu, oslanjajući se na informacije koje je su potekle od nemačkog državnog tužioca: serija članaka identifikovala je jedrilicu koju su iznajmili diverzanti.
Od tada, vodeći zapadni mediji se skoro isključivo fokusiraju na ovu verziju: jedrilica Andromeda, duga 15 metara, isplovila je iz nemačke luke Rostok u septembru 2022. sa posadom koja je brojala pet muškaraca i jednu ženu, kako bi stigla do područja ostrva Bornholm. Tamo je ova grupa ronilaca navodno postavila mine na cevi na dubini od 80 metara. Nemački istražitelji navode da su u januaru 2023. otkrili tragove eksploziva HMX na brodskom stolu koji posada nije očistila; prema navodima istražitelja, upravo je taj eksploziv pronađen na mestu zločina.
Nakon što je ova verzija objavljena, ubrzo se postavilo pitanje: da li je tako mali brod mogao da omogući operaciju ovog obima i da preveze tone eksploziva koje su, po prvim procenama stručnjaka, bile neophodne za ovaj čin? Da li su zaroni na tako velike dubine zahtevali hiperbaričnu komoru, preveliku za ovaj brod? U međuvremenu, privatna ekspedicija koju je na mestu diverzije sproveo (…)