Ne postoji pravi ekvivalent za engleski izraz To gaslight... Rečnik Merriam-Webster definiše ovaj prelazni glagol kao „psihološku manipulaciju nad nekom osobom, obično tokom dužeg perioda, koja žrtvu dovodi do toga da sumnje u sopstvene misli, percepciju stvarnosti ili sećanja”. Ako to radite nekoj osobi, možete očekivati ljutitu reakciju jednom kada ona to shvati. Ali kada to radite milionima ljudi, u pogledu njihove percepcije velikih ekonomskih i političkih promena, možete očekivati daleko goru reakciju.
Sve je počelo pre tačno tridesetpet godina, u novembru 1989, kada se ushićena masa popela na, odjednom bespotrebni, Berlinski zid. Od Poljske do Bugarske, komunistički režimi se ruše. Do tada autokratske države odjednom organizuju slobodne izbore, a sovjetska zastava nestaje sa Kremlja... Hladni rat se neočekivano završio: vladali su optimizam i uverenje da će budućnost doneti prosperitet.
Građani zemalja Istočnog bloka su sa ushićenjem posmatrali dolazak demokratije, ukidanje ograničenja na putovanja, kraj opšteg nadzora i bezbednosne represije. Slobodno tržište trebalo je da zameni zastarele državne firme, otvarajući eru ekonomskog rasta. Uskoro će doći vreme za masovnu potrošnju, kojoj su s pravom težili ljudi umorni od redova i nestašica.
Naravno, uništenje planske ekonomije značilo je i kraj garantovanog zaposlenja. Zavesa se spuštala na društvo koje je pružalo sigurnosnu socijalnu mrežu za osnovne potrebe svih svojih članova. Međutim, građanima je obećano da će sve biti u redu. Kada je, 1. jula 1990, zapadnonemačka marka postala zvanična valuta ujedinjene Nemačke, kancelar Helmut Kol je na televiziji obećao: „Niko neće biti u goroj poziciji nego pre, a mnogi će biti u boljoj.”
Međutim, stvari se nisu odvijale po planu. U većini bivših socijalističkih zemalja, raspad SSSR-a prethodio je ekonomskom padu, dužem i dubljem čak i od Velike depresije 1930-ih. Desio se razarajući preokret u životima 420 miliona ljudi, što predstavlja 9% svetske populacije. Pad proizvodnje, hiperinflacija, smanjenje nataliteta, porast nejednakosti i kriminala, masovno povećanje nezaposlenosti i migracija, povećana smrtnost – svi ovi pokazatelji ukazuju na, u mirnodopskim vremenima, dosad neviđenu ljudsku štetu.
„Višak šoka, manjak terapije”
Tokom deset godina nakon prelaska na kapitalizam, u dvadeset sedam postkomunističkih zemalja koje smo istraživali u saradnji sa Mičelom Orenstajnom, 47% stanovništva palo je ispod praga siromaštva koji je Svetska banka postavila za taj region (5,50 dolara dnevno). Između 1990. i 1998. godine, bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika bivših sovjetskih republika opadao je 7% godišnje, tako da je do 1999. godine čak 191 milion muškaraca, žena i dece trpelo ozbiljne materijalne poteškoće.
Ovaj krah je ostavio tragove čak i na telima. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je 2017. godine primetila da su odrasli rođeni početkom devedesetih u proseku niži za jedan centimetar u poređenju sa generacijama pre i posle – razlika u visini slična onoj koja se primećuje kod osoba rođenih u ratnim zonama.
Pojedini zapadni savetnici predviđali (…)
