Analena Berbok, nemačka ministarka spoljnih poslova, zakoračila je u sferu međunarodnih odnosa prepunih testosterona 2021. godine, a na svoju dužnost je stupila zagovarajući novu doktrinu „feminističke diplomatije”, koja predstavlja „ključni deo naše spoljne politike vođene vrednostima”. Cilj je, kako se to obrazlaže u jednom od dokumenata ministarstva, da se „neguje ‘feministički pristup’”, da se vodi računa o „rodno specifičnim rizicima i intersekcionalnim ranjivostima”, te da se sprovodi „program Ujedinjenih nacija za žene, mir i bezbednost” i da se „stvaraju sigurni prostori”. Uz sistematsko bombardovanje škola i bolnica u Gazi od strane izraelske vojske, gde većinu žrtava čine žene i deca, Analena Berbok je dobila priliku da svoju „feminističku diplomatiju” primeni u praksi.
U svom govoru u Bundestagu, 10. oktobra 2024, godinu dana nakon masakra koji je Hamas počinio u Izraelu, ministarka nije rekla ni reč o sudbini Palestinaca. Umesto toga, iznela je jedno veoma lično tumačenje međunarodnog prava: „Legitimna samoobrana, naravno, znači da se ne ograničavamo samo na to da napadamo teroriste, već da se oni uništavaju. Zato sam bila tako kategorična: kada se teroristi Hamasa skrivaju među stanovništvom ili u školama, ulazimo u vrlo delikatnu sferu; ali se ne povlačimo. Zato sam jasno rekla Ujedinjenim nacijama da čak i civilni objekti mogu izgubiti svoj status zaštićenih objekata kada ih teroristi zloupotrebljavaju. To je stav Nemačke, i to za nas podrazumeva bezbednost Izraela.”
Kao specijalista za međunarodno pravo, Analena Berbok namerno meša izuzetak sa pravilom. Naime, iako korišćenje „živih štitova” može civilnu infrastrukturu pretvoriti u legitimnu vojnu metu, to može biti samo povremeni izuzetak od opšteg principa zaštite civilnog stanovnišva. Opravdanost tog izuzetka zavisi od nužnosti (nemogućnost drugačijeg delovanja) i proporcionalnosti (sredstva su prilagođena ciljevima). Sistematsko (…)
