Kompanija OpenAI, poznata po svom vodećem proizvodu ChatGPT-ju, bila je u novembru 2023. godine poprište zanimljivog sukoba koji se ticao načina upravljanja. Upravni odbor, predvođen Iljom Suckeverom, informatičarem i suosnivačem kompanije, smenjuje generalnog direktora, Sema Altmana, takođe informatičara i njenog suosnivača. Altman će na kraju povratiti svoju poziciju, ali će ovaj događaj otkriti unutrašnju podelu između dve ideologije koje naizgled deluju suprotstavljeno, iako su zapravo bliske: efektivnog altruizma (effective altruism) i efektivnog akceleracionizma (effective accelerationism). Pristalice prve ideologije pokušale su – bez uspeha – da uklone zagovornike one druge, iz straha da bi ovi mogli da ugroze čovečanstvo.
Efektivni altruizam, razvijen u Sjedinjenim Državama 2000-ih godina, nastoji da odgovori na pitanje optimalnog korišćenja resursa za postizanje opšteg dobra. Zagovornici ovog pravca mišljenja smatraju da su, zahvaljujući svojim superiornim intelektualnim, finansijskim i tehničkim sposobnostima, upravo oni najpozvaniji da postave prioritete i reše glavne probleme čovečanstva, među kojima su na prvom mestu rizici od pandemije, nuklearnog rata i pojave jedne „opšte veštačke inteligencije” (OVI), koju neki nazivaju još i „singularitetom”. Ovaj sistem svesne veštačke inteligencije (VI), nedovoljno jasno definisan i koji jedni smatraju već prisutnim, dok ga drugi očekuju u narednih pola veka, nastao u našem okeanu podataka mogao bi da uvede čovečanstvo u eru opšteg blagostanja ili da ga potpuno uništi.
Radikalniji od efektivnog altruizma, efektivni akceleracionizam se zalaže za nekontrolisani tehnološki razvoj kako bi se što brže došlo do tog nadljudskog entiteta i time omogućilo ljudskoj vrsti da pređe na viši stepen evolucije, što bi je oslobodilo od opasnosti s kojima se suočava. U međuvremenu, neophodno je ukinuti sve zakonske propise i etičke prepreke, ignorisati pitanja intelektualne svojine ili poštovanja ličnih podataka i, bez odugovlačenja, ubrzati proces. Ovaj nekontrolisani tehnoliberalizam opravdava stavljanje na tržište sistema čije funkcionisanje i posledice jedva da razumemo – poput ChatGPT-ja, koji je Altman bez odlaganja učinio dostupnim javnosti. Ovde se nazire model društva koji predstavljaju digitalna industrija i njeni saveznici na vlasti, model funkcionalnog imperativa, koji filozof Marčelo Vitali-Rosati opisuje kao „kapitalističku verziju racionalnog imperativa, kao racionalnost koja se podređuje potrebi za stvaranjem bogatstva i akumulacijom roba”. Time se u kolektivnoj svesti zamena čoveka mašinom postavlja kao vizija aktuelnih socio-ekonomskih i tehnoloških transformacija.
Na polici propalih ideja
Ta perspektiva je verovatna, ali ne i neizbežna. Koliko do juče odloženo na polici propalih ideja, industrijsko planiranje doživljava poslednjih godina povratak s obe strane Atlantika. Zapadne elite ga sada smatraju ključnim u pokušaju da se suptotstave azijskom razvoju. Ekološko planiranje takođe uzima maha. Od američkih demokrata koji podržavaju „Zeleni Nju Dil” do predsednice Evropske komisije, Ursule von der Lejen, svi nastoje da mobilišu sredstva javne moći i nove tehnologije kako bi organizovali tranziciju ka zelenijoj, ali i dalje liberalnoj, ekonomiji. Levica predlaže da se proizvodnja uskladi sa društvenim potrebama i ekološkim ograničenjima. Unutar njenih redova čuju se glasovi koji podržavaju mogućnost industrijske koordinacije zasnovane na sistemima kolektivnog odlučivanja, koji koriste prednosti savremenih informacionih tehnologija. „Možemo li zamisliti informacione i komunikacione tehnologije koje nas ne eksploatišu, ne obmanjuju i ne zamenjuju?”, pitanje je koje postavlja britanski pisac Džejms Brajdl. Da, možemo – jednom kada se oslobodimo komercijalnih struktura moći koje su postavile temelje sadašnjeg talasa veštačke inteligencije.
Tako, obe strane političkog spektra polažu nade u tehnički napredak koji bi trebalo samo prilagoditi njihovim ideološkim afinitetma. Međutim, od prvobitne zamisli do načina na koji je realizovana, veštačka inteligencija nije neutralna. Da bismo razjasnili međusobnu povezanost tehnologije i politike koje su uključene u izgradnji veštačke inteligencije, potrebno je otvoriti crnu kutiju: razumeti o čemu se radi i kako funkcionišu njeni (…)
