U prvi mah je teško uočiti žutu fasadu među drugim kućama u naselju. Zatim nam jedan detalj pokazuje da smo na pravom mestu: omanja gomila žena koja se gura ispred vrata. Tog prolećnog jutra 1999. godine, stižemo do prostorija organizacije Asamblea de barios (Skupština kvartova, AB), u opštini Venustiano Karanca, na severoistoku Meksiko Sitija.
Osnovana dvanaest godina ranije od strane levičarskih aktivista, od kojih su neki prošli kroz gerilu, Asamblea de barios se u to vreme zalagala za pravo na preseljenje žrtava zemljotresa od 19. septembra 1985. godine, koji je odneo više od deset hiljada života. Oni koji su bili zaboravljeni u vladinim planovima obnove postepeno su saznali da unutar AB-a mogu pronaći podršku, koju im vlast nije pružala.
Ovog puta, sastanak ima za cilj da informiše prisutne, većinom majke, o tome dokle se došlo u dodeli socijalnih stanova prema dogovorenom kalendaru. Zajedno s drugim nevladinim organizacijama, Asamblea de barios upravlja delom socijalnog fonda glavnog grada. Država im poverava koordinaciju i upravljanje projektima, ponekad čak i izgradnju stanova, kao i sastavljanje i praćenje dosijea podnosilaca zahteva kod nadležnih službi. Aktivisti organizacije koriste ove sastanke i da prikupe žalbe stanovnika. Očigledno iskusna, jedna aktivistkinja zatim sastavlja listu radionica na koje su pozvana deca tokom leta, pre nego što podseti na usluge koje nudi organizacija: pravne savetodavne usluge za podršku ženama žrtvama porodičnog nasilja ili u procesu razvoda, besplatnu medicinsku pomoć i slično. Međutim, ubrzo se razgovor udaljava od neposrednih briga stanovnika naselja i prelazi na druge teme: studentski štrajk na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika (UNAM); na proteste koji potresaju zemlju; jednostavno rečeno, na politiku.
Na prvi pogled sasvim običan, ovaj javni skup održan pre dvadeset pet godina zapravo je deo dugotrajnog političkog rada na terenu koji je levica obavljala u Meksiku. Taj rad joj je postepeno utabao put ka pobedi na nacionalnom nivou – najpre sa Andresom Manuelom Lopezom Obradorom, poznatim kao „AMLO”, predsednikom od 2018. do 2024. godine, a zatim sa Klaudijom Šejnbaum, izabranom prošlog juna. Ovi uspesi su bili mogući zahvaljujući tome što su tokom godina hiljade ovakvih okupljanja omogućile stvaranje veza između društvenih pokreta i političke levice koju predstavljaju Šejnbaum i Lopez Obrador.
Kada se „Adelite” pokrenu
Da bi se razumela ova dinamika, potrebno je vratiti se na situaciju u Meksiku (…)
