Prošlog oktobra, prvi put otkako je Brisel ovim zemljama dodelio status zvaničnih kandidata za ulazak u Evropsku uniju, Moldavci i Gruzijci su pozvani da glasaju na nacionalnim izborima. Zapadne prestonice očekivale su ogroman talas podrške Moldavije i Gruzije u korist proevropskih političkih snaga, jer bi opsada ukrajinske teritorije otuđila Rusiju od naroda ove dve zemlje.
Međutim, prema zvaničnim rezultatima poslednjih izbora za narodne poslanike, 53% Gruzijaca podržalo je trenutnu vladajuću stranku, koju su njeni suparnici okarakterisali kao „prorusku“. U Moldaviji, kandidatkinja i trenutna „proevropska“ predsednica Maja Sandu osvojila je preko 54% glasova u drugom krugu predsedničkih izbora. Međutim, glas „da“ na referendumu o integraciji Moldavije u Evropsku uniju jedva je preovladao, sa 50,5%. Podrška predsednici, poslata od strane zapadnoevropskih ambasada i medija, pripisala je ove pomešane rezultate umešanošću Rusije. Ako Rusija i pokušava da utiče na odvijanje događaja u susednim zemljama, Evropljani ne bi trebalo da uzimaju u obzir isključivo jedno objašnjenje ovakvih rezultata glasova.
Gruzija (sa 3,9 miliona stanovnika) i Moldavija (sa 2,6 miliona stanovnika) imaju mnogo toga zajedničko: obe su male bivše sovjetske republike, pod snažnim uticajem proruskog separatizma, i imaju visok stepen emigracije ka Rusiji i Zapadnoj Evropi. Nakon što su dugo bile na marginama evropske integracije, obe zemlje potpisale su sporazume o pridruživanju Evropskoj uniji, koji su stupili na snagu 2016. godine u okviru Istočnog partnerstva.
Pored svojih sličnosti, između ove dve zemlje postoje i bitne razlike. Endemska korupcija u Moldaviji proizvela je nekoliko političko-finansijskih skandala. Godine 2015, u saučesništvu sa jednim delom političke klase, tri banke izvukle su milijardu dolara, što je činilo 15% ukupnog BDP-a zemlje. Pre nekoliko meseci, nova afera privukla je pažnju javnosti: službe Interpola otkrile su da je Interpolova kancelarija u Moldaviji blokirala isporučenje međunarodnih kriminalaca u zamenu za mito uručeno lokalnim visokim funkcionerima.
Suprotno od Moldavije, Gruzija je sprovela duboke reforme svoje uprave nakon Revolucije ruža 2003. godine. Nevladina organizacija Transparency International rangira je kao najčestitiju bivšu sovjetsku republiku (isključujući baltičke države) u pogledu korupcije, sa nivoom poštenja čak višim od nivoa nekoliko država članica Evropske unije, a njeno relativno poštovanje vladavine prava donelo joj je 49. mesto na rang-listi Projekta svetske pravde (World Justice Project – WJP) – nevladine organizacije osnovane u Vašingtonu – što je daleko ispred Moldavije.
Uprkos svojim uspesima, Gruzija ne uživa naklonost Brisela već nekoliko godina, jer je Evropska komisija dala prednost moldavskoj kandidaturi. Da bi uticale na gruzijske i moldavske izbore – istovremeno osuđujući umešanost Rusije – evropske vlasti pribegle su sistemu nagrade i kazne: dok je Evropski savet sredinom oktobra potvrdio defakto prekid procesa pridruživanja Gruzije, Komisija je najavila investicioni plan u zemlji vredan 1,8 milijardi evra samo nekoliko dana pre održanog referenduma u Moldaviji. Jer, u stvari, Brisel ceni neprekidnu podršku Maje Sandu svom ukrajinskom susedu, i kritikuje gruzijsku vladu zbog dvosmislenosti u pogledu odnosa prema Rusiji od 2022. godine.
Pored toga što je Tbilisi odbio da uvede sankcije Moskvi (u isto vreme tvrdeći da poštuje sankcije koje je uveo Zapad), nekoliko odredbi koje je usvojila stranka Gruzijski san (na vlasti od 2012. godine) izazvalo je strah od udaljavanja od liberalnih demokratija. U maju 2024. godine, Parlament je izglasao tekst kojim se obavezuju nevladine organizacije i mediji koji primaju više od 20% finansijskih sredstava iz inostranstva da se prijave i zavedu kao „organizacije koje podržavaju interese stranih vlasti“. Podržana od strane zapadnih kancelarija, opozicija je osudila meru kojom se „ubija sloboda“, a koja je nadahnuta sličnim zakonom o „stranim agentima“ usvojenim u Rusiji 2012. godine. Uprkos napetostima koje su obeležile odnos između Gruzije i zapadnoevropskih zemalja, vlast, koja se približila konzervativnim krugovima i uticajnoj Gruzijskoj pravoslavnoj (…)
