Pet nedelja nakon smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, oko 300.000 ljudi, većinom američkih Jevreja, okupilo se u Vašingtonu kako bi izrazili podršku Izraelu, i zahtevali oslobađanje talaca zarobljenih u Gazi i osudili antisemitizam. To je verovatno bio najmasovniji pro-izraelski protest u istoriji Sjedinjenih Država, a sa strogo političke tačke gledišta, istovremeno najmanje neophodan, jer je administracija Džozefa Bajdena već jasno i nedvosmisleno prisvojila sva tri zahteva.
Među okupljenim Jevrejima mnogi su verovatno bili uznemireni prisustvom evangelističkog propovednika Džona Hejdžija među zvanicama. Kao vođa grupe „Hrišćani ujedinjeni za Izrael“ (Christians United for Israel), Hejdži veruje da je Bog poslao Adolfa Hitlera kao „lovca“ kako bi kaznio Jevreje zbog odbijanja da se povinuju obećanjima iz „Knjige Otkrovenja“, te da povratak Jevreja u Svetu zemlju predstavlja uvod u Apokalipsu. Pro-izraelski front tako se proteže čak i na najfanatičnije antisemite.
Na marginama događaja, male kontrademonstracije organizovale su „disidentske“ jevrejske grupe poput „Jevrejski glas za mir“ (Jewish Voice for Peace) i „Ako ne sada“ (IfNotNow). Tokom prethodnih nedelja, već su protestovale zajedno s drugim kolektivima, palestinskim ili ne, zahtevajući obustavu isporuka oružja Izraelu i pozivajući predsednika Bajdena da iskoristi svoj uticaj kako bi zaustavio masakr.
Iako brojčano slabiji od pro-izraelskih demonstranata, kontrademonstranti su bolje odražavali stavove američke javnosti, koja je većinski bila protiv rata u Gazi. Prema anketi sprovedenoj pre nego što je broj palestinskih žrtava premašio deset hiljada, 66% američkih glasača podržalo je „potpuno“ ili „uglavnom“ predlog za trenutni prekid vatre. Značajan broj Jevreja takođe je podržao prekid vatre, posebno među mlađima od 24 godine, koji sve više saosećaju s Palestincima, dok u Izraelu ista generacija pokazuje suprotan trend.
Tokom poslednjih pet izbornih ciklusa, izraelski glasači konstantno su podržavali autoritarizam, teokratiju i postepenu aneksiju Zapadne obale. Lideri na ekstremnoj desnici u Izraelu postupno su se oslobodili političkih i psiholoških veza s američkim Jevrejima, otvoreno se udvarajući evangelističkim cionistima koji oblikuju stavove Republikanske stranke. Prema Geriju Rozenblatu, bivšem uredniku New York Jewish Week, Benjamin Netanjahu privatno priznaje da je za njega „sve u redu dok ima podršku američkih evangelista, koji brojčano daleko premašuju Jevreje, a posebno ortodoksne Jevreje“.
Američka lobistička grupacija Komitet za javne poslove Izraela (American Israel Public Affairs Committee, AIPAC) postajao je sve više desničarski kako je postajao sve manje „jevrejski“. U 2022. godini, njihov politički akcioni komitet, United Democracy Project, potrošio je skoro 36 miliona dolara kako bi osujetio reizbor četiri najpoznatije nacionalne poslanice levog krila Demokratske stranke – Rašide Tlaib, Ilhan Omar, Aleksandrije Okasio-Kortez i Ajane Presli – poznate po podršci palestinskoj stvari.
Paradoksalno, što više demokrata prenosi pro-palestinske stavove svojih glasača, to je Bajden sve odlučnije podržavao izraelskog premijera. Međutim, američki predsednik verovatno je precenio svoj uticaj na Netanjahua. Uz podršku svojih najekstremnijih ministara, Netanjahu je redovno ponižavao svog američkog saveznika, jasno stavljajući do znanja svoju nameru da organizuje drugu nakbu, odnosno prisilno preseljenje Palestinaca iz Gaze u Egipat i (…)
