Već skoro pola veka, pitanja geopolitičke prirode gotovo da ne igraju nikakvu ulogu u predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama. Munjevita pobeda predsednika Džordža Buša u Zalivskom ratu (januar–mart 1991) nije sprečila da ga sledeće godine porazi nepoznati demokratski guverner iz Arkanzasa, Bil Klinton, bez međunarodnog iskustva. Međutim, iako nijedan američki vojnik ne učestvuje direktno u sukobu, rat u Ukrajini zauzeo je značajno mesto tokom republikanskih primarnih izbora, gde su stranački lideri zauzimali dijametralno suprotne stavove. Ovo se u manjoj meri odnosi na demokrate, gde gotovo da vlada jednoglasna podrška američke politike prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.
Tokom jednog foruma jula 2023, debatu među republikanskim kandidatima je, ipak grubo, sažeo novinar Taker Karlson, koji je bio moderator događaja. Karlson, izuzetno popularan i uticajan na američkoj desnici, podržava Donalda Trampa iako prema njemu oseća izvestan prezir i ima čvrsto formirane stavove o ukrajinskom sukobu. Karlson prezire Zelenskog, kojeg naziva „diktatorom“, smatra da su Sjedinjene Države u velikoj meri izazvale rat i uporno ponavlja da je vreme da prestanu da ga finansiraju. Suprotnog mišljenja je bivši Trampov potpredsednik Majk Pens, koji se nedavno sreo sa ukrajinskim predsednikom, a kada je kritikovao Džoa Bajdena zbog sporosti u isporuci oružja Kijevu, odmah je naišao na osporavanje od strane Karlsona: „Vi niste srećni što Ukrajinci nemaju dovoljno američkih tenkova“, i ironično dodao: „u proteklim godinama u svakoj američkoj varošici je vidljivo opšte pogoršanje, provozajte se, toliko je očigledno. Naša ekonomija opada, stopa samoubistava, prljavština, nered i kriminal ubrzano rastu, a vi brinete što Ukrajini, zemlji koju većina ljudi ovde ne bi mogla da nađe na karti, nedostaju tenkovi!“ Publika ga je pozdravila ovacijama.
Imperijalni neokonzervatizam koji zastupa Majk Pens dugo je dominirao strankom Ronalda Regana i dinastije Buš. To više nije slučaj. Često se ova promena pripisuje Donaldu Trampu i njegovom verovanju da su ratovi i relokacije industrije u drugim zemljama uzrokovale „masakr“ ekonomije i društva u Sjedinjenim Državama. Nesumnjivo, bivši predsednik je svojim ponašanjem ovu ideju učinio popularnom. Međutim, Tramp nije prvi u republikanskom taboru koji je dao prednost izolacionističkom nacionalizmu nad imperijalizmom. Još u septembru 1991, dok Sovjetski Savez nije u potpunosti nestao, bivši savetnik predsednika Ričarda Niksona i Ronalda Regana, Patrik Bjukanan, ocenio je da, s obzirom na to da je „komunistička pretnja“ nestala, SAD bi trebalo da prestanu da igraju ulogu svetskog policajca.
Ono što je Bjukanan napisao pre više od trideset godina u svojoj redovnoj kolumni za Washington Post – što je danas nezamislivo – predskazalo je sadašnju liniju razdvajanja (…)
