Nedelja, 27. oktobar 2024, označila je prvu godišnjicu operacije 1027, koordinisane ofanzive Alijanse tri bratstva (Armija Arakana, Armija demokratskog nacionalnog saveza Mjanmara i Ta’ang nacionalna oslobodilačka armija) protiv mjanmarske vojske. Ova ofanziva, koja još traje, duboko je promenila dinamiku sukoba i dovela vojnu huntu, koja je preuzela vlast pučem 1. februara 2021. godine, u nezavidnu situaciju. Tokom proteklih dvanaest meseci, oružane grupe otpora preuzele su kontrolu nad velikim delovima teritorije, uključujući pedesetak gradova i stotine garnizona, pri čemu su ubijene hiljade vojnika.
Ovi gubici na bojištu delimično objašnjavaju intenziviranje vazdušnih bombardovanja civilnog stanovništva. Na primer, početkom avgusta 2024, Alijansa tri bratstva preuzela je kontrolu nad Lašiom, gradom na severoistoku zemlje sa blizu 150.000 stanovnika. Državni administrativni savet (CAE) — ime koje je hunta usvojila — reagovao je zasipajući grad bombama. Do 23. oktobra, isto je učinjeno i u obližnjim gradovima Namhsanu i Nonghkiou. Ovde civili nisu puki kolateralni gubici, već direktne mete, u operacijama osmišljenim kao oblik kolektivnog kažnjavanja i pokušaj da se gerilama uskrati civilna podrška. Ipak, stanovništvo i dalje podržava pobunjenike. Kako objasniti ovakvu odlučnost?
U februaru 2021. godine, u strahu da će proces demokratizacije, koji je sa mukom započet 2010. godine, smanjiti njenu moć i privilegije, vojska je srušila vladu Nacionalne lige za demokratiju (LND). Ova partija je ubedljivo pobedila na opštim izborima 2020. godine. Dok je puč izazvao nacionalni ustanak, hunta je poslala vojsku i policiju da uguše proteste i uhapse demonstrante. Tokom narednih dvanaest meseci, snage bezbednosti uhapsile su više od 12.000 „disidenata“ i ubile preko 1.500 ljudi, što je brojka koju Ujedinjene nacije sada procenjuju na više od 5.000. Umesto da utiša gnev, ova brutalnost je podstakla deo stanovništva da pruži podršku već postojećim oružanim opozicionim pokretima ili da osnuje nove. Mnogi mladi napustili su svoje domove kako bi se pridružili gerilama. Tako je započela „revolucija proleća“.
Svetska banka u prvom planu
Često se ustanak u Mjanmaru objašnjava usvajanjem mladih generacija demokratskih ideala i zapadnog liberalizma tokom perioda kada je Aung San Su Ći, liderka Nacionalne lige za demokratiju (LND), obavljala funkciju premijerke između 2016. i 2021. godine. Smatra se da je ova „generacija Z“, povezana internetom i sklona digitalnom aktivizmu, krenula u pobunu kako bi branila svoje „vrednosti“ i slobode koje je doživljavala kao stečene.
Mladi su zaista igrali ključnu ulogu u narodnom ustanku. I neosporno je da su demokratija i sloboda snažni ideali. Ipak, mnogi mediji zanemaruju činjenicu da su većina demonstranata pre svega radnici, čije su materijalne težnje i zahtevi bili jedan od glavnih pokretača otpora puču iz februara.
Glavni mediji često prikazuju deceniju koja je prethodila vojnom puču kao period tranzicije, tokom kojeg je zemlja navodno izašla iz mračnih godina vojne diktature i uplovila u blagodeti liberalne demokratije. I zaista, nakon „izbora“ (pod nadzorom hunte) Theina Seina na čelo države 2011. godine, stvari su delovale obećavajuće. Već sledeće godine zakon omogućava osnivanje (…)
