„Projekat nekontrolisan – zdravlje u opasnosti“. Dana 22. februara 2024. stotinu stanovnika mesta Vivije u departmanu Avejron okupilo se iza ovog transparenta kako bi izrazilo zabrinutost. Samo pet dana ranije, 1.200 tona istrošenih baterija zapalilo se u skladištu kompanije Société nouvelle d’affinage des métaux (SNAM), stvarajući ogroman oblak dima koji je povremeno bio beo, a povremeno plavičast. Prema rečima poslanika Lorana Aleksandra iz partije Nepokorena Francuska (LFI), ugljenični ostaci i delovi metala, još uvek usijani, pali su čak četiri kilometra dalje od mesta požara.
Da bi se sprečilo širenje požara, baterije moraju biti skladištene u posebnim sektorima, odvojene protivpožarnim zidovima. Međutim, skladišta koja su izgorela nisu bila deo postrojenja klasifikovanih kao „Sevezo – visoki prag“, koje SNAM poseduje u ovom gradu. Ova kompanija, specijalizovana za preradu otpada, čuvala je višak baterija, uključujući one sa litijumom, van svih propisanih regulativa – u starim zgradama nekadašnje Société pour l’amélioration et la valorisation de l’environnement (Sopave). Uprkos brojnim nepravilnostima koje su prethodnih godina evidentirali inspektori iz Regionalne direkcije za zaštitu životne sredine, urbanizam i stanovanje (Dreal), država nije izrekla nikakve sankcije.
Nakon što je improvizovano zatvaranje stanovnika u radijusu od petsto metara sprovedeno na dan požara, policijska prefektura se potrudila da smiri situaciju: „Merenja obavljena u okviru nekoliko kontrola su ohrabrujuća“, objavljeno je u saopštenju narednog dana. Ali Aleksandar uzvraća: „Ne postoji ozbiljna procedura za procenu zagađenja koje ovakvi požari mogu izazvati po ljude i životnu sredinu. Požar je izbio oko 14 časova, a prva merenja su obavljena tek uveče, kada se gust dim već raspršio.“
Prvog septembra 2024. godine požar baterije električnog trotineta u jednom stanu u Nici zahvatio je celu zgradu i usmrtio ženu u pedesetim godinama. Dvadeset drugog septembra 2024. godine u mestu Teronje (departman En) eksplozija baterije automobila izazvala je požar koji je progutao kuću i garažu njenog vlasnika. Petnaestog oktobra 2024. list L’Indépendant objavio je svedočenje stanovnika Foaa u departmanu Arijeg, čije je telo zadobilo opekotine na trećini površine zbog eksplozije baterije električnog bicikla.
Opasnost koju nose litijum-jonske baterije proizlazi upravo iz njihove osnovne svrhe – da skladište što veću količinu energije. Arno Šub, direktor postrojenja za reciklažu baterija u kompaniji Veolia u departmanu Mozel, objasnio je na prvom skupu posvećenom prevenciji ovakvih rizika, održanom u Parizu 17. juna 2022: „Ta energija se oslobađa u obliku vatre ukoliko dođe do slučajnog kratkog spoja između elemenata unutar baterije. Oni sadrže rastvarače, koji su uglavnom veoma zapaljivi, ali i metale poput litijuma ili kobalta, koji lako gore i oslobađaju ogromne količine energije.“
Dovoljan je udarac ili unutrašnji kvar da se pokrene proces nekontrolisanog zagrevanja. Ovaj fenomen je toliko ozbiljan da vatrogasci prolaze posebne obuke kako bi naučili da se nose s dugotrajnim i izuzetno opasnim požarima baterija, koji su često praćeni eksplozijama.
Tokom proteklih godina, električni akumulatori sa litijumom ušli su u upotrebu u raznim uređajima. Baterije za jednokratnu upotrebu napajaju elektronske cigarete, muzičke čestitke, igračke, ukrase sa božićnih pijaca i slične proizvode. Punjive baterije, pak, omogućavaju rad mobilnih telefona, laptopova, tableta, GPS uređaja, pametnih satova, električnih alata, dronova, električnih trotineta, bicikala, motocikala i automobila – da navedemo samo najčešće primene. Neizbežno, eksponencijalni porast količine baterija sa litijumom stvara, nakon nekoliko godina, planine otpada u reciklažnim centrima koji poštuju – u manjoj ili većoj meri – propisane standarde.
Katastrofa u Vivijeu daleko je od izolovanog slučaja. „U poslednjih deset godina, broj požara povezanih sa litijumskim baterijama porastao je za 150 %. U 60 % slučajeva, oni izbijaju u centrima za sortiranje otpada“, izjavila je nedavno Žeraldin Bilo, generalna sekretarka Profesionalne federacije preduzeća za reciklažu (Federec). Na prvom skupu u Parizu 2022. godine, Žerom Oklir, direktor kompanije Environnement Recycling, svedočio je o tome da se premija osiguranja koju njegova firma plaća povećala četrnaest puta.
Tokom 2023. godine, požari su izbili u reciklažnim kompanijama Broyage criblage environnement (BCE) u Livri-Luversiju, Paprec u Sen-sur-Meru i Šartru, SNAM u Sen-Kanten-Falavijeu, te Tri Ouest u Barbazanžu. U oktobru iste godine, požar izazvan baterijom potpuno je uništio pogon fabrike Excoffier u departmanu Gornja Savoja, pričinivši štetu od 35 miliona evra. Nakon požara u skladištu kompanije Bolloré Logistics u Grand-Kuronu (departman Sen-Maritim), koji je izbio u januaru 2023, prefektura je objavila „ohrabrujuće analize“ – da bi ih naknadno demantovala. Godinu dana kasnije, Regionalna direkcija za zaštitu životne sredine Normandije (Dreal) i prefekt su izdali zvanično upozorenje preduzeću, koje je „preuzelo otpad bez odgovarajuće dozvole“, da isti ukloni i učestvuje u sanaciji zagađenih podzemnih voda (naredba od 7. oktobra 2024).
Istovremeno, pokrenuta je istraga za teško uznemiravanje nakon što se krajem septembra ubio jedan zaposleni – svedok požara i neispravnosti sistema zaštite.
„Napustiti postrojenje sa knedlom u grlu“
U julu 2023. godine i preduzeće Arc-en-ciel Recyclage u Izoou (departman Izer) pretrpelo je veliki požar, zbog čega je evakuisano dvadesetak obližnjih kuća. Direktor kompanije, Pol Barbarjalo, nije bio optimističan u svojim izjavama: „Od maja do septembra, odlazimo s posla sa knedlom u grlu. Na betonu, leti, temperatura dostiže 46 ºC… Pitanje nije da li će izbiti požar, već kada. Količina prikupljenih baterija i akumulatora se udvostručila, čak i utrostručila. Iskreno, ne vidim kako ćemo rešiti ovaj problem.“
Međutim, ne završavaju sve istrošene baterije u centrima za skladištenje ili reciklažu. Istraživači iz Faradejevog instituta, specijalizovanog za ovu tehnologiju, primetili su povećan broj požara izazvanih litijumskim baterijama u kućnom otpadu širom sveta. Oni takođe upozoravaju da se raspadanje ovih baterija oslobađa čitav niz teških metala, hemijskih tečnosti, prahova i gasova koji su još u fazi istraživanja, uključujući i misterioznu belu paru – eksplozivnu i otrovnu – koja se povremeno može uočiti.
Dodatno, zabrinjava ih mogućnost da širenje električnih vozila stvori paralelno crno tržište polovnih baterija i improvizovanih popravki, što bi dovelo do porasta divljih deponija i izvoza otpada u siromašne zemlje. Jesu li požari baterija neizbežna cena za prelazak na prevoz s niskom emisijom ugljen-dioksida, naročito s obzirom na zabranu prodaje novih automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje u Evropskoj uniji od 2035. godine?
Predsednik Emanuel Makron veruje da će električni automobili omogućiti „pomirenje industrije i ekologije“ (Libération, 31. oktobar 2024). U decembru 2023. godine, on je izjavio: „To je francuska ekologija!“ dok je lansirao program dugoročnog iznajmljivanja električnih automobila za samo 100 evra mesečno za građane s poreskim prihodom ispod 15.400 evra godišnje.
Kada je reč o električnoj mobilnosti, kao i kod mnogih novih tehnologija, većina ekoloških šteta pogađa zemlje Juga, gde se metali neophodni za proizvodnju vade u katastrofalnim ekološkim i socijalnim uslovima. Međutim, francuske vlasti već neko vreme glasno najavljuju svoju nameru da ponovo otvore rudnike na teritoriji Francuske. Da li je reč o pokušaju da se lokalizuju negativni efekti rudarske eksploatacije? Čini se da je ova odluka pre svega posledica eksplozije potražnje, koja je učinila pojedine rudne rezerve profitabilnim. Takav je slučaj sa projektom eksploatacije litijuma u Ešašijeru (departman Alije), koji vodi kompanija Imerys. Ova multinacionalna kompanija planira da od 2028. godine proizvodi 34.000 tona litijum-hidroksida godišnje, što bi omogućilo proizvodnju 700.000 baterija za električna vozila.
Ovi ciljevi podrazumevaju čitav niz ekoloških (…)
