U oktobru 2024. godine, na festivalu Mosaïque Gipsy Bohème u Monpeljeu, tokom jedne panel diskusije, koja je prošla gotovo neopaženo, ponovo je pokrenuto pitanje upisa katalonske rumbe u nacionalni inventar nematerijalne kulturne baštine (PCI), što bi bio prvi korak ka kandidaturi za međunarodni registar Uneska (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu). Na skupu su prisustvovali predstavnici kulturnih institucija, članovi nekoliko romskih udruženja sa juga Francuske, kao i Rosa Pubil, ćerka Pereta (Pedro Pubil Kalaf, 1935–2014), koji je još šezdesetih godina prošlog veka, pod Frankovom diktaturom, postao velika zvezda i popularizovao ovaj muzički žanr. Katalonsku rumbu razvili su barselonski Romi pedesetih godina 20. veka, kombinujući flamenko sa kubanskim bongosima i primesama rokenrola, a karakteriše je ventilador („ventilator“), brza tehnika sviranja gitare, koja podrazumeva trljanje žica dok se istovremeno udara po telu instrumenta.
U Francuskoj, katalonsku rumbu je, zahvaljujući romskom hodočašću u Sen-Mari-de-la-Mer, proslavio Rikardo Balijardo, poznat kao Manitas de Plata (1921–2014), čijih je 83 albuma prodato u čak 93 miliona primeraka, kao i njegovi nećaci i rođaci iz porodica Balijardo (Monpelje) i Rejes (Arl): Gipsy Kings. Ovaj bend je osamdesetih godina prošlog veka osvojio svet hitovima Bamboléo i Djobi, Djoba, prilagođavajući zvuk katalonske rumbe pop melodijama i bogatim aranžmanima. Ipak, pokazali su i umeće s akustičnim, sofisticiranim interpretacijama na albumu Roots. Njihova snažna prisutnost na muzičkoj sceni potvrđena je i 2021. godine kada su gostovali na albumu El Madrileño (Sony Music), velikom hitu madridskog repera C. Tangane, koji, poput zvezde Rosalie, u svoju muziku uključuje španske tradicionalne žanrove i moderne urbane stilove poput (…)
