Iz senke, oni oblikuju mišljenja, infiltriraju tajne službe i inspirišu evropske lidere. Manipulišu društvenim mrežama, šire laži, lansiraju nepoznate ljude na najviše funkcije. Seju razdor, truju nevine, sabotiraju ključnu infrastrukturu. I nalaze se svuda: na čelu medija, u hodnicima Bakingemske palate, u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Ko zna, možda i na ovim stranicama? Iluminati? Ne, još moćniji igrači – ruski špijuni!
Od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, stotine novinskih članaka, dokumentaraca, radio i TV emisija, pa čak i desetak knjiga u Francuskoj upozoravaju na svemoć ruskih obaveštajnih službi – onih istih koje nisu uspele da predvide slom Crvene armije u Avganistanu, raspad Sovjetskog Saveza ili otpor Ukrajine ruskoj agresiji.
Zima je počela u velikom stilu. Dana 19. decembra, L’Express objavljuje dosije od dvadeset četiri strane pod naslovom: „Ruski špijuni u srcu Jelisejske palate. Od generala de Gola do Emanuela Makrona – naša otkrića“. Nekoliko dana kasnije, Le Monde pokreće seriju od pet tekstova pod nazivom „Hladni rat: u vreme KGB-ovih ‘krtica’“. Ovi tekstovi prave spisak osumnjičenih za aktivnu ili pasivnu saradnju s Moskvom: istaknuti socijalisti Šarl Erniu i Klod Estije, bivši direktor Le Monde Andre Fonten, bivši direktor Le Monde diplomatique Klod Žilijen, centristički ministri poput Pjera Sudroa ili radikala (radikali su istorijska francuska levo-liberalna partija, prim. prev.) poput Pjera Koa, jedan rukovodilac Agencije Frans pres (AFP), bivši voditelj TV dnevnika, jedan golistički poslanik, De Golov diplomatski savetnik iz 1960-ih… Pred nama se otvara slika Francuske, decenijama razjedane od strane Kremljovih agenata.
U većini slučajeva, ove „istrage“ insinuiraju, ali ne dokazuju. Erik Rulo je osumnjičen da ga je Francuska komunistička partija odabrala da napiše povoljan izveštaj iz Avganistana – projekat koji, čini se, nikada nije realizovan. Nijedan tekst, povoljan ili ne, nije pronađen ni u arhivama Le Monde ni Le Monde diplomatique. Da li je Klod Žilijen zaista „gospodin Andre“, KGB-ova „krtica“? Njegov datum rođenja ne poklapa se s onim iz sovjetskih arhiva, ali to ne sprečava L’Express da ga uplete u optužbu za izdaju.
Pjer Sudro, heroj Pokreta otpora, koji je mučen od strane Gestapoa i zatvoren u Buhenvaldu, golista, centrista, potom žiskardista (pristalica deno-liberalnog predsednika Valeri Žiskar Destena, prim. prev.), označen je kao „agent za uticaj“ KGB-a, a zatim i kao „sumnjiva osoba“, „korisni idiot“, jer je „kritikovao spoljnu politiku Sjedinjenih Država, posebno njihov uticaj u Evropi“, i „zastupao očuvanje politike detanta u međunarodnim odnosima“ – što se u 2025. godini smatra smrtnim grehom, ali je u 1970-im bilo sasvim uobičajeno stanovište.
Čim su objavljeni, ovi „senzacionalni“ tekstovi progutani su od strane pregleda štampe na France Inter i preneti na naslovnoj strani Canard enchaîné. Stvar mora biti ozbiljna. I na neki način, jeste. Ali ne onako kako se čini.
Ove gotovo istovremene „ekskluzive“ Le Monde i L’Express oslanjaju se na iste izvore, pre svega na arhivu Vasilija Mitrohina. Godine 1992, ovaj bivši arhivar KGB-a pojavio se na vratima britanskih obaveštajnih službi sa koferima punim rukom prepisanih i zatim kucanih sovjetskih dokumenata. Njegovi zapisi su potom decenijama selektivno dostavljani zapadnim agencijama i od 1999. godine objavljivani u obliku knjiga pod (…)
