Sa tržišnom kapitalizacijom koja zasenjuje bruto domaći proizvod pojedinih država, monopolom nad širenjem informacija i sveprisutnošću u društvenim interakcijama, američki digitalni giganti delovali su moćnije od samih država. Njihova ambicija činila se neograničenom: od izdavanja sopstvene (virtuelne) valute do osvajanja svemira.
Međutim, spektakularna pokornost lidera tehnološkog sektora Donaldu Trampu otkriva da su ti „vladari“ zapravo goli, zavisni od političke moći. Džef Bezos, vlasnik Amazona, ubira desetine milijardi dolara zahvaljujući brojnim ugovorima sa federalnom državom. Mark Zakerberg, osnivač Mete (Facebook, Instagram, WhatsApp), oslanja se na Belu kuću kako bi izbegao drakonske kazne u Evropi i Sjedinjenim Državama zbog kršenja antimonopolskih pravila. Obojica strahuju od Trampove srdžbe. Tokom njegovog prvog mandata, u junu 2018. godine, jedan jedini tvit ovog milijardera bio je dovoljan da obori vrednost akcija Harley-Davidsona za 10%. Stoga se Zakerberg, Bezos i Sam Altman, osnivač OpenAI-ja i tvorac ChatGPT-a, utrkuju u iskazivanju lojalnosti. Prvi, nekadašnji pobornik raznolikosti i inkluzije, sada veliča „mušku energiju“ i kritikuje „cenzuru konzervativnih stavova“ na društvenim mrežama. U 11. veku, knezovi su klečali pred papom kako bi skinuli ekskomunikaciju. Hiljadu godina kasnije, tehnološki baroni ljube prsten predsedniku.
Multinacionalni magnati popuštaju kada se osećaju ugroženima od strane države. Ovo saznanje gotovo da iznenađuje, nakon trideset godina narativa o nemoći politike. U okviru uskog „kruga razuma“ ekonomske doktrine, izabrani zvaničnici imali su samo jednu ulogu: otvarati nova tržišta za svoje poslovne elite, obezbediti im jeftinu radnu snagu i povoljnu poresku politiku; suzbijati dugove i budžetske deficite; držati inflaciju pod kontrolom i garantovati stabilnost valute.
Međutim, poslednjih godina ovi postulati se besramno gaze. Tokom pandemijske krize, (…)
