Stabilnost, nekada ključna vrednost u nemačkoj politici, više nije ono što je bila. Nemačka prolazi kroz političku krizu koja je dovela do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora 23. februara, dok se recesija već dve godine odražava na vodeću ekonomiju Evrope. Nemačka industrija, pogođena rastom cena energije usled evropskih sankcija protiv Rusije, trpi ozbiljne posledice: velike kompanije poput Volkswagena najavljuju otpuštanja desetina hiljada radnika, broj stečajeva dostigao je najviši nivo od finansijske krize 2008. godine, a deindustrijalizacija postaje realna pretnja.
U novembru prošle godine, vladajuća koalicija socijaldemokrata (SPD), Zelenih (Die Grünen) i liberala (FDP) raspala se zbog neslaganja oko budžeta za 2025. godinu. Pitanje finansiranja isporuka oružja Ukrajini igralo je ključnu ulogu – ogromni troškovi ponovnog naoružavanja pritisli su državne finansije. Nakon što je kancelar Olaf Šolc 2022. godine izdvojio 100 milijardi evra za vojskuu periodu na pet godina, SPD, Zeleni i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sada razmatraju dodatnih 100 do 300 milijardi evra – i to uz redovni vojni budžet (Der Spiegel, 16. februar 2024).
Osim Levice (Die Linke) i Saveza Sahre Vagenkneht (BSW) (nacionalistička levica, prim. prev.), svi ostali politički akteri podržavaju vojno jačanje Nemačke bez presedana u istoriji Savezne Republike. Razlike postoje samo u pitanju kako ga finansirati: CDU, ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) i FDP zagovaraju drastično smanjenje socijalne potrošnje, dok bi SPD i Zeleni radije povećali zaduživanje – iako ne isključuju mogućnost koalicije sa konzervativcima. Lider CDU Fridrih Merc već poziva na to da Nemačka treba da se „usudi na više kapitalizma“. Politikolog Kristof Batervege upozorava da će nakon izbora uslediti „direktan napad na socijalnu državu“ (Taz, 30. decembar 2024).
Neočekivani uspon militarizma
Pre samo nekoliko godina, novi nemački militarizam bio je nezamisliv. Danas on ide ruku pod ruku sa dubokom promenom političke kulture. Na predizbornim plakatima socijaldemokrata, Boris Pistorijus (SPD), ministar odbrane, koji je zahtevao da nemačka vojska bude „spremna za rat do 2029. godine“, pozira u borbenoj uniformi s puškom u ruci. Ovaj obrt je dramatičan za stranku koja je nekada bila oličenje politike détente – približavanja Sovjetskom Savezu koje je kancelaru Viliju Brantu donelo Nobelovu nagradu za mir.
Međutim, najveći preokret dogodio se unutar Zelenih. Ova stranka, osnovana 1980. kao izraz antiratnog pokreta, poslednjih godina se ističe kao najglasniji zagovornik naoružavanja. Tako je Anton Hofrajter, dugogodišnji kopredsednik poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu, neumorno ponavljao: „Oružje, oružje i još oružja!“ i kritikovao SPD zbog odbijanja isporuka raketa Taurus Ukrajini.
Tokom kampanje 2021, Zeleni su insistirali na tome da se oružje ne bi smelo isporučivati ratnim zonama. Samo godinu dana kasnije, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je: „Isporuke oružja pomažu u spašavanju ljudskih života“ (Süddeutsche Zeitung, 14. septembar 2022). Njen prethodnik na toj funkciji, Joška Fišer (1998–2005), takođe lider Zelenih, otišao je još dalje, zahtevajući čak i „evropsku atomsku bombu“ (Die Zeit, 3. decembar 2023), uz podršku novinara koji imaju reputaciju liberala, poput Ulrihe Hermane iz lista Taz.
Umeće odricanja od sopstvene istorije
Sa svojim koalicionim partnerima, ali i sa CDU i AfD, Zeleni danas podržavaju ratne operacije Izraela na Bliskom istoku. Nemačka je postala drugi najveći snabdevač izraelske vojske, odmah nakon Sjedinjenih Država. Dok se u slučaju Ukrajine nemačka vlada predstavlja kao nepokolebljiv branilac međunarodnog prava, u vezi sa Izraelom ga sistematski krši, pružajući finansijsku i diplomatsku zaštitu operacijama koje Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč sada kvalifikuju kao genocid. Niti Berbokova, niti ministar privrede i potpredsednik vlade Robert Habek, koji je i kandidat Zelenih za kancelara, nisu doveli u pitanje isporuke oružja Izraelu niti ih uslovili obustavom izraelskih zločina u Gazi.
Preobražaj Zelenih – od hlorofilno zelene do vojne kaki boje – šokirao je (…)
