Sredinom januara ove godine, Pokret 23. marta (M23), pobunjenička grupa koju podržava Ruanda, ponovo je preuzeo kontrolu nad Gomom, na istoku Demokratske Republike Kongo (DRK). Manje od mesec dana kasnije, nastavljajući svoju ofanzivu, zauzima Bukavu, u južnom Kivuu. Nije prvi put da Goma pada u njihove ruke: u novembru 2012. godine, M23 je tada prihvatio da se povuče iz ovog velikog grada na obali jezera Kivu nakon dve nedelje. U novembru 2013, nakon godinu dana neprekidnih borbi, pregovora i međunarodnog pritiska na Kigali, grupa je položila oružje.
Ovoga puta, situacija je drugačija: M23 drži svoju poziciju u Gomi, ali nastavlja da napreduje, uz podršku više od četiri hiljade vojnika Ruandskih odbrambenih snaga i teškog vojnog arsenala, uključujući oklopne tenkove, dronove i protivavionske rakete. Dok predsednik Pol Kagame tvrdi da „ne zna“ (CNN, 3. februar 2025) da li njegove trupe deluju na teritoriji susedne države, Grupa eksperata Ujedinjenih nacija (UN) za DRK utvrdila je njihovu umešanost u šest izveštaja objavljenih između 2022. i 2024. godine. Ipak, Kigali je do sada bio suočen samo s verbalnim osudama na međunarodnoj sceni. Dana 25. januara, Evropska unija pozvala je M23 na povlačenje, pritom pominjući podršku Ruande. Dan kasnije, Savet bezbednosti UN-a, sazvan hitno, zadovoljio se zahtevom za povlačenje „spoljnih snaga“ bez njihovog eksplicitnog imenovanja, istovremeno pozivajući Kigali i Kinšasu na pregovore. Samo su Belgija i Velika Britanija osudile zauzimanje Bukavua i javno prozvale Kigali. Tako Ruanda može nastaviti da krši međunarodne norme koje garantuju teritorijalni integritet i suverenitet DRK.
Ova zapadna neodlučnost samo pogoršava humanitarnu krizu koja pustoši Kivu — četiri miliona raseljenih od marta 2022. i skoro tri hiljade ubijenih u nekoliko nedelja — i doprinosi preispitivanju kolonijalno nasleđenih granica, što predstavlja ozbiljan rizik za region Velikih jezera, ali i za čitav afrički kontinent.
Kako je moguće da Ruanda, uprkos mnoštvu dokaza, uspeva da izbegne odlučnu međunarodnu reakciju i sankcije, koje su za sada ograničene samo na M23 i njegove lidere?
Korisni saveznik Zapada
Od kada je 2000. godine preuzeo predsedničku funkciju — nakon što je de facto upravljao zemljom od kraja genocida 1994. godine — Pol Kagame je preoblikovao imidž Ruande. Ova mala država sada se predstavlja kao model socio-ekonomskog razvoja, sa institucijama koje praktikuju rodnu ravnopravnost. Ruanda, sa svojom dobro obučenom i opremljenom vojskom, jedna je od glavnih zemalja koje doprinose mirovnim operacijama UN-a — treća u svetu i druga na kontinentu, sa 5.874 pripadnika plavih šlemova zaključno s 31. avgustom 2024. godine. Sporazum, koji je britanski premijer Kir Starmer konačno poništio u julu 2024, a kojim je predviđeno premeštanje migranata koji su ilegalno stigli u Veliku Britaniju u Ruandu, bio je još jedan pokazatelj kako Kagame igra na kartu korisnog saveznika Zapadu.
Bez obzira na sumnje u stvarnost „čuda“ razvoja koji je u velikoj meri subvencionisan, činjenicu da lojalnost politici i etničkoj pripadnosti i dalje pretežu nad rodnom ravnopravnošću ili na ozbiljna kršenja osnovnih sloboda, imidž Ruande među međunarodnim akterima ostaje veoma pozitivan. Poslednjih deset godina Kigali se čak pozicionira kao „afrički policajac“. Ruandske trupe su proterale džihadiste koji su ugrožavali provinciju Kabo Delgado u Mozambiku, na veliko zadovoljstvo kompanije TotalEnergies, koja eksploatiše prirodni gas u vodama pored obala Mozambika. Kako bi realizovala ovu operaciju, Ruanda je dobila veoma kontroverznu finansijsku podršku iz Evropskog mirovnog fonda (FEP), u ukupnom iznosu od 40 miliona evra od 2022. godine.
Dodela ove pomoći u trenutku kada je uloga Ruande u ponovnom jačanju M23 u Demokratskoj Republici Kongo (DRK) postala očigledna stvara utisak da Evropska unija vodi politiku duplih standarda. Dodeljivanje sličnog finansiranja iz FEP-a oružanim snagama DRK 2023. godine nije umanjilo kritike, naročito jer je Brisel u februaru (…)
