U utorak 11. marta 2025. godine, bilateralni pregovori između Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine nastavljeni su u Saudijskoj Arabiji — pet hiljada kilometara daleko od Brisela. Po prvi put od proleća 2022. otvara se perspektiva prekida vatre i, možda, mira. Isključeni iz razgovora, dezorijentisani postupcima svog nepredvidivog „oca“ iz Vašingtona, i opsednuti sopstvenim velikim naoružavanjem, lideri Starog kontinenta prisustvuju pregovorima u ulozi pasivnih posmatrača. Ipak, tog istog dana, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen svečano izjavljuje u Evropskom parlamentu: „Ovo je trenutak Evrope.“
Od kada su Francuska i Holandija 2005. odbacile Ustavni ugovor EU, evropske institucije neprestano ponavljaju isti scenario. Prvo, međunarodna kriza razotkrije slabosti Unije i pruži njenim liderima priliku da tvrde suprotno — da ujedinjena Evropa deluje i pobeđuje. Zatim, niz ishitrenih odluka donetih pod pritiskom medija vodi u fijasko, plaćen još jednim krnjenjem sistema socijalne zaštite. Na kraju, sve izraženije nezadovoljstvo građana i uspon krajnje desnice uplaše liberalne elite, koje zatim povlače nova područja iz domena demokratske nacionalne kontrole i prenose ih u nadležnost briselske birokratije. Posle finansijske krize 2008, dužničke krize 2012, Bregzita 2016. i pandemije 2020, rat u Ukrajini nastavlja ovaj „šokantan kurs“ evropske integracije.
Ruska invazija 24. februara 2022. dala je Komisiji savršen izgovor da oživi integraciju zamrznutu od Bregzita i da prisvoji nadležnosti u spoljnoj i bezbednosnoj politici — oblastima koje evropsko pravo izričito podređuje odlukama Evropskog saveta, odnosno šefova država i vlada. Od samog početka, Ursula fon der Lajen prepoznaje rat kao veliki akcelerator evropske integracije. Najavljuje buduće članstvo Ukrajine u EU i redefiniše smisao sukoba. Ne radi se, tvrdi, samo o ruskoj agresiji, već o ratu civilizacija u kojem se mora uništiti „nemilosrdno Zlo“ oličeno u Vladimiru Putinu — ratu „protiv naših vrednosti i naše budućnosti, ratu autokratije protiv demokratije“ u kojem su Ukrajinci heroji. „Putin će izgubiti, a Evropa pobediti“, obećava fon der Lajen 14. septembra 2022.
Ohrabrena slavljeničkom retorikom liberalne štampe, Komisija i vlade država članica donose niz odluka koje bi trebalo da pokažu svetu snagu Evrope. Te odluke će, međutim, postati izvor slabosti i poniženja.
Prva od tih odluka tiče se bumerang sankcija protiv Rusije. Između kraja februara i kraja juna 2022, Brisel uvodi šest talasa ekonomskih mera (do februara 2025. biće ih šesnaest ukupno). Uglavnom inspirisane Vašingtonom, sankcije je trebalo da „postepeno uruše rusku industrijsku osnovu“ (Ursula fon der Lajen, 25. februar 2022) i „dovedu do kolapsa ruske ekonomije“ (Bruno Le Mer, 1. mart 2022). „Ruska industrija je u haosu“, slavodobitno izjavljuje Komisija u septembru 2022, upravo dok napuštanje jeftinog ruskog gasa u korist američkog tečnog gasa izaziva eksploziju inflacije i gura Nemačku u recesiju. Te samonametnute sankcije ostaće zapamćene (…)
