Dana 17. i 18. novembra 2024, telekom operateri otkrili su prekid dva kabla položenih na dnu Baltičkog mora koji povezuju Švedsku s Litvanijom i Finsku s Nemačkom. Pokrenute su istrage, ali, kako izveštava Le Monde, „šest evropskih zemalja — među kojima i Francuska — nije čekalo da optuži Ruse za hibridne napade ’bez presedana po svojoj raznovrsnosti i razmeri’ na zemlje članice Atlantskog saveza i Evropske unije“ (Le Monde, 19. novembar). Ipak, incident nije ni najmanje neuobičajen: prema Evropskoj asocijaciji za podmorske kablove, u svetu se godišnje dogodi između 150 i 200 ovakvih slučajeva. Organizacija upozorava na „preuranjene spekulacije o uzrocima, koje mogu dovesti do širenja pogrešnih informacija“ (1). Ali evropski lideri u tome vide rusku zaveru. „Niko ne veruje da su ti kablovi presečeni slučajno“, besneo je nemački ministar odbrane 19. novembra. Uostalom, na Božić je podvodna električna linija između Estonije i Finske takođe presečena.
Dana 14. januara 2025, na sastanku su se okupili šefovi država i vlada Nemačke, Danske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije, Poljske, Švedske, kao i generalni sekretar NATO-a i visoki predstavnik Evropske komisije. Zajedno su zapretili: „Odlučni smo da obeshrabrimo, otkrijemo i suprotstavimo se svakom pokušaju sabotaže. Svaki napad na našu infrastrukturu naići će na odlučan i snažan odgovor. (...) Korišćenje ’fantomske flote’ od strane Rusije predstavlja posebnu pretnju.“ A onda, kao čarobnim štapićem, ta krajnje ozbiljna sabotaža, koja je trebalo da izazove oštru reakciju, prestaje da zanima bilo koga u Evropi — baš kao i gasovod Severni tok dve i po godine ranije.
I to s razlogom. Krajem januara, Vašington post objavljuje eksplozivan članak: „Istrage koje su sprovele Sjedinjene Države i još pola tuceta evropskih bezbednosnih službi nisu uspele da potvrde da su trgovački brodovi, osumnjičeni da su svojim sidrima oštetili morske kablove, to učinili namerno ili po nalogu Moskve. (…)
