„Od 2022. godine u Ukrajini više nema političkih ličnosti, nema više birača. Postoje samo građani koji izvršavaju, ili ne, svoju dužnost prema otadžbini.“ Oleksij Kovžun je jedan od najcenjenijih političkih konsultanata u zemlji. Pre rata je sarađivao s desetinama kandidata na oblikovanju njihovih kampanja i velik deo života posvetio je politici. U redovnim okolnostima imao bi pune ruke posla: mandat Volodimira Zelenskog istekao je u maju 2024, dok je mandat poslanika Vrhovne rade (parlamenta) okončan u julu. Lokalni, okružni i regionalni izbori trebalo bi da se održe na jesen 2025. godine. Ipak, režim ratnog stanja, na snazi još od ruske invazije 24. februara 2022, pomerio je održavanje izbora na neodređeno vreme.
Kovžun smatra da je, u martu 2025, rasprava o organizaciji izbora i dalje neumesna: „To može samo da naruši jedinstvo zemlje i oslabi njen otpor ruskoj invaziji.“ Ova ocena deli se u velikom delu javnog mnjenja. Prema anketi agencije Ipsos, 62% Ukrajinaca koji žive na teritoriji pod kontrolom Kijeva ili u inostranstvu deli to mišljenje; 19% bi podržalo održavanje izbora ukoliko dođe do prekida vatre; dok 14% zagovara što skoriji povratak na birališta.
Ipak, pitanje izbora sve češće se vraća u politički diskurs. U Vašingtonu, kao i u Moskvi, sve otvorenije se dovodi u pitanje legitimitet Volodimira Zelenskog, za kojeg se tvrdi da više nema demokratski mandat za potpisivanje mirovnog sporazuma. U samom Kijevu, predsednik i dalje uživa značajan nivo podrške, dodatno učvršćen nedavnim ponižavajućim istupom Donalda Trampa 28. februara, koji je odjeknuo u medijima.
Glavne opozicione stranke odbacuju mogućnost održavanja izbora pod režimom ratnog stanja. To ih ne sprečava, međutim, da se već mesecima temeljno pripremaju za mogući povratak na izbore, što potvrđuju i brojna ispitivanja javnog mnjenja, pojačana prisutnost na društvenim mrežama i tiho regrutovanje izbornih štabova. Paralelno s ogromnim ratnim naporima, Ukrajina se priprema i za povratak u politički život koji je, sve do 2022, bio živ, nepredvidiv i dinamičan.
Učešće više od milion birača mobilisanih u oružanim snagama i dalje je nerešeno
Dana 9. maja 2025. parlament će se izjašnjavati o produženju ratnog stanja, kao što redovno čini od 2022. godine. Ograničenje građanskih i političkih sloboda podržano je od strane brojnih pravnika, i nailazi na širok konsenzus — utoliko pre što se uz pravne prepreke pojavljuju i bezbednosni i logistički izazovi u organizaciji izbora. „Oni koji pozivaju na trenutne izbore ne uviđaju opasnosti koje proizlaze iz stalnih bombardovanja ili iz minama zagađenih teritorija“, ističe politikolog Dmitro Vasiljev. Redovi ispred biračkih mesta predstavljali bi ozbiljan rizik i za glasače i za administraciju. Glasanje putem interneta moglo bi se nametnuti kao alternativno rešenje. Međutim, niz sajbernapada — poput onog na mobilnog operatera Kyivstar u decembru 2023, kada je (…)
