Sijetl je bio izabran zbog svoje modernosti, dinamike i otvorenosti prema svetu. Kolevka Majkrosofta, Boinga i Starbaksa, sa ogromnom lukom okrenutom ka Aziji. Grad sa snažnom sindikalnom tradicijom bio je i poprište jedne od najvećih generalnih obustava rada u istoriji Sjedinjenih Država — 1919. godine. Ali to je Svetska trgovinska organizacija (STO) očigledno zaboravila kada je odlučila da krajem novembra 1999. upravo tamo organizuje svoju treću ministarsku konferenciju. Istina, nekoliko aktivističkih organizacija pozvalo je na protest, ali, kako je tvrdio gradonačelnik, „povorka neće trajati duže od tri ili četiri sata“. Na kraju, tokom četiri dana, šarenolika masa od pedeset hiljada ljudi preplavila je Smaragdni grad, blokirajući raskrsnice i stanice metroa.
„Nojeva barka pristalica teorije o ravnoj Zemlji, protekcionističkih sindikata i mladih japi menadžera u potrazi za sopstvenom dozom šezdesetih“, gunđao je Tomas Fridman, kolumnista Njujork tajmsa, 1. decembra 1999, dok je Seattle Times već sledećeg dana alarmantno izveštavao: „Protesti protiv STO-a šire se kao grip. Sad su i taksisti zaraženi virusom.“ Vlasti s mukom pokušavaju da povrate kontrolu nad ulicama, guverner poziva Nacionalnu gardu, a uvodi se i policijski čas.
Za to vreme, u kongresnom centru, pregovori se raspadaju. Nekoliko desetina zemalja sa Juga odbija da prihvati nove socijalne i ekološke standarde koje promovišu zapadne sile. Južnoafrička Republika, Brazil, Egipat, Indija, Indonezija i Nigerija, među drugima, te mere vide kao zamaskirani protekcionizam koji im onemogućava razvoj. Istovremeno, optužuju bogate zemlje za licemerje: zagovaraju slobodnu trgovinu, a istovremeno obilato subvencionišu sopstvenu poljoprivredu. Traži se pravedniji međunarodni trgovinski sistem. „Naša ideja“, izjavljuje prilično obazrivo predsedavajuća konferencije u završnom govoru, „jeste da bi trebalo napraviti pauzu.“ Neoliberalna globalizacija doživljava udarac. Istorijski udarac.
U kolektivnoj medijskoj svesti iz tog protesta ostale su pre svega slike „crnih blokova“ kako se sukobljavaju s policijom u oblacima suzavca. Ali većinu su činili sindikalno organizovani radnici i ekološki aktivisti, pripadnici autohtonih pokreta i grupe za ljudska prava — mirni i veseli učesnici.
Uz Grinpis i Prijatelje Zemlje koračaju i metalci iz sindikata United Steelworkers (USW), glavne industrijske radničke organizacije Severne Amerike; zatim dokeri iz International Longshore and Warehouse Union (ILWU), koji su tom prilikom blokirali sve luke na zapadnoj obali; kao i vozači iz sindikata International Brotherhood of Teamsters (IBT), odlučno protiv otvaranja američkog tržišta za meksičke prevoznike. U toj neobičnoj koaliciji „timstera i kornjača“, jedni su se borili za očuvanje radnih mesta, a drugi za zaštitu planete. Ipak, svi su se okupili u osudi režima slobodne trgovine, tražeći pravedniji trgovinski sistem, zasnovan ne na trci za profitom i zakonu jačeg, već na poštovanju životne sredine i unapređenju položaja radnika. U duhu proslave raznolikosti i internacionalizma. „Ovaj protest nije američki protest, ovo je protest svih zemalja: bogatih zemalja, siromašnih zemalja, belih zemalja, crnih zemalja — svih zemalja!“, uzvikuje Liroj Trotman iz Sindikata radnika Barbadosa, na mitingu održanom na Memorijalnom stadionu pred 25.000 ljudi.
Pored savezništva radnika i ekologa, u Sijetl stiže i treća struja — jednako protiv globalizacije, ali iz sasvim drugačijih razloga. Nekadašnji savetnik predsednika Ričarda Niksona i Ronalda Regana, istaknuta figura nacionalističke, konzervativne i protekcionističke desnice, Patrik Bjukenan pozvao je svoje pristalice da mu se pridruže. Ovaj ogorčeni protivnik STO-a, koju naziva „embrionalnim čudovištem“, upravo je napustio Republikansku partiju i pridružio se Reformističkoj partiji, u kojoj se kandiduje za predsedničke izbore 2000. godine — trku koju će dobiti izbacivši iz igre izvesnog Donalda Trampa. Bespoštedno kritikujući Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji je stupio na snagu 1. januara 1994, Bjukenan se predstavlja kao branilac američkih radnih mesta, iako ga ne zanima položaj radnika — za koje se zalaže da imaju još manje socijalnih i sindikalnih prava. „Postoji nešto važnije od trgovine. To je domovina. I mi se pridružujemo bici za Sijetl kako bismo osigurali da neko brani našu“, poručio je neposredno pre konferencije. No, bez velikog uspeha: „Mislio je da će među demonstrantima naći brojne saveznike. Na kraju je ostao u svojoj hotelskoj sobi, shvativši da protestanti nimalo ne liče na njegove pristalice“, podsmehnuo se istoričar Pol Adler. Ali neke se pobede grade uz strpljenje i godine...
Četvrt veka kasnije, Bjukenan i njegovi politički naslednici više nisu u svojim sobama — danas su u samom vrhu američkih institucija, počev od Bele kuće. Oni su ti koji su preuzeli borbu protiv slobodne trgovine i danas joj nanose najoštrije udarce, uz podršku sindikata.
Sporazumi sklopljeni daleko od očiju javnosti
Kada je 2. aprila ove godine Donald Tramp proglasio svoj „dan oslobođenja“ — najavljujući dramatično povećanje carina za sve zemlje sveta — osuda je bila gotovo (…)
