Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, 14. februara ove godine, govor potpredsednika Sjedinjenih Država, Džejmsa Dejvida Vensa, ozbiljno je uzdrmao publiku. Temelji multilateralnog poretka uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata danas su dovedeni u pitanje — i to upravo od strane sile koja ih je promovisala i izgradila.
Henri Kisindžer je još davno upozorio: Sjedinjene Države su „ambivalentna supersila“. Spoljna politika SAD uvek se kretala između mesijanskog idealizma i iskušenja jednostranog povlačenja. Ipak, nikada do sada strateški zaokret nije bio tako jasno izražen unutar zapadnog saveza kao što je to slučaj od reizbora Donalda Trampa 2024. godine. Reč je o istorijskom zaokretu koji zahteva promišljenost i mudrost.
Uprkos svojim ograničenjima, multilateralizam je predstavljao civilizacijski napredak. Iako su brojni konflikti, naslednici dekolonizacije i hladnog rata, opstajali, istovremeno su se razvijale institucije posvećene mirnom rešavanju sporova — u oblastima kao što su neširenje nuklearnog oružja, ljudska prava, finansije, trgovina, kultura, zdravstvo i ekologija.
Upravo oslonjen na poverenje u taj sistem, Brazil je 1990. godine doneo odluku da se odrekne razvoja nuklearnog oružja. Privrženost miru nalazi se u središtu procesa južnoameričke integracije i dalje je jedan od ključnih pravaca naše spoljne politike. U tom duhu, Brazil je 1986. godine pokrenuo inicijativu za stvaranje Zone mira i saradnje u južnom Atlantiku, koja okuplja dvadeset četiri zemlje iz Južne Amerike i Afrike — sve bez nuklearnog i oružja za masovno uništenje.
Angažovati se za mir
Ipak, legitimitet i efikasnost Ujedinjenih nacija ostaju ozbiljno ograničeni. Sastav Saveta bezbednosti i dalje odražava odnose snaga iz 1945. godine, a nekoliko stalnih članica sprovodilo je jednostrane vojne intervencije, instrumentalizujući međunarodno pravo. Danas je na sceni nova sintagma — „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ (poznat i kao rules-based order, RBO) — koja ima za cilj da jednostranosti da privid zakonitosti, tako što se međunarodno pravo postepeno zamenjuje promenljivim skupom pravila. Nova Trampova administracija više se i ne trudi da izjavljuje vernost multilateralizmu i međunarodnom pravu. Još 2003, pred invaziju Iraka, republikanski predsednik Džordž V. Buš bezuspešno je tražio odobrenje Saveta bezbednosti.
Brazil i većina zemalja Globalnog juga već decenijama ukazuju na postojanje dvostrukih aršina u okviru međunarodnog sistema i pozivaju na njegovu reformu. Godina 2024. donela je još jednu tragičnu ilustraciju tog problema. Međunarodni sud pravde (MSP) jeste prepoznao postojanje rizika od genocida u Palestini. Ipak, rat, nekažnjivost i pokolj se nastavljaju.
Što se tiče Ukrajine, Brazil je od samog početka, u skladu sa svojim privrženim stavom prema Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu, osudio rusku invaziju iz 2022. godine. Ipak, geopolitičke dimenzije tog sukoba nisu nam promakle: pojedini zapadni lideri ubrzo su u ratu videli priliku da Rusiji nanesu strateški poraz. Time se sukob više nije ticao isključivo odnosa između Moskve i Kijeva, već se, kako bi rekao britanski istoričar Arnold Tojnbi, pretvorio u sukob između Rusije i Zapada. Još u februaru 2022. bilo je jasno da bi ovaj rat mogao usmeriti evoluciju međunarodnog sistema ka poretku zasnovanom na dominaciji vojnih saveza. Plašili smo se da bi, u nedostatku prihvatljivog i realističnog diplomatskog rešenja, sukob mogao da podstakne eskalaciju i pretvori se u opšti rat u koji bi bile uvučene nuklearne sile.
Predsednik Luiz Injasio Lula da Silva zato se odlučno angažovao za mir. Predložio je formiranje (…)
