Olivije Gez, POHVALA IZMICANJU, Prevod: Stefan Piper, FMK knjige, 2024.
Kroz svet brazilskog fudbala, Olivije Gez prikazuje društvene, političke i ekonomske promene kroz koje je prolazio Brazil, poslednja država koja je ukinula ropstvo i u kojoj je granica između formalne i neformalne segregacije bila i ostala tanka. POHVALA IZMICANJU nije priča o fudbalskoj tehnici, već o razlozima zbog kojih ovaj sport u Brazilu ima status nacionalne svetinje. Prvim crnim igračima i mulatima bilo je zabranjeno čak i da dodirnu kosu belaca. Kako bi ipak mogli da učestvuju u igri, razvili su veštinu koja je omogućavala potpuno izbegavanje fizičkog kontakta sa belim odbrambenim igračima — dribling. Iako su bili nepoželjni na fudbalskim terenima, veštine obojenih igrača postale su previše fascinantne da bi ih kolonizatori i dalje držali po strani. Ovi fudbaleri nas uče da za obračun s opresorom nisu potrebni propisani rekviziti i da je uvek moguće odigrati po svom, bez obzira na rigidnost pravila. Uče nas da improvizacija uvek postoji kao opcija i da je priprema moguća korišćenjem onoga što je trenutno na raspolaganju — dribleri nisu postali nenadmašivi vežbajući sa pravim fudbalskim loptama, već koristeći sve druge predmete koji su im bili pri ruci. Efekti otpora opresoru nisu vremenski predvidljivi. Nikad se ne zna koliko će borba trajati, ni kada će rezultati postati opipljivi. Dribleri su vežbali da bi se zabavljali dok brane svoje dostojanstvo. Oliveje Gez, kroz priču o brazilskim driblerima, podseća da je tokom pružanja otpora najvažnija dobra zabava, jer zabava sprečava zamor na duge staze. POHVALA IZMICANJU otkriva da je svaka igra čarobna samo onoliko koliko uspeva da se otrgne kolonizatorskom uticaju i kapitalističkim stegama — samo onoliko koliko se opire rigidnoj disciplini, a razigranost, smelost i dostojanstveno nadmudrivanje protivnika stavlja na prvo mesto.
