Jun 2025

U jeku današnjih ratova – u Gazi, Ukrajini, Jemenu – pozivi na mir gotovo da zvuče kao moralne fraze bez političkog sadržaja. Retki su trenuci u istoriji kada je kritika rata uspela da prozre njegovu strukturalnu nužnost u društvima zasnovanim na eksploataciji i dominaciji. Jedan od takvih trenutaka dogodio se 1895. godine, u francuskoj Narodnoj skupštini, kada je Žan Žores održao svoj prvi veliki govor protiv rata. Za Žoresa, rat nije devijacija nego posledica – krajnji izraz nepravde ugrađene u temelje tadašnjeg (i današnjeg) poretka. U ovom vizionarskom govoru, koji prenosimo u celini, francuski socijalista razotkriva kako kapitalistička logika konkurencije, klasne dominacije i (…)→

Po prvi put od oslobođenja 1945. godine, francuski javni prostor ima jasno profilisan medijski pol ekstremne desnice. Dobro finansiran, snažan i raznolik, on privlači konzervativnu štampu i unosi nemir u redove liberalnih medija. Ova dva krila dominantnog novinarstva sada, svako sa svoje strane, rade na prestrukturiranju političkog polja u susret predsedničkim izborima 2027. godine→

U vreme kada je hladni rat podelio svet na dva suprotstavljena bloka, Pokret nesvrstanih ponudio je treći put: ni Istok ni Zapad. Ali nesvrstanost nije bila tek puko držanje po strani, to je bila politička filozofija koja je polazila od jednakosti među državama, zalagala se za jačanje međunarodne saradnje i stvaranje pravednijeg i mirnijeg sveta. Tako je ovu politiku definisao i dugogodišnji jugoslovenski diplomata i jedan od njenih najpredanijih zastupnika – Ivo Vejvoda.→

Ekonomska istorija, kao i svaka druga, piše se iz perspektive pobednika. Finansijske elite koje danas slave imenovanje žena na čelo centralnih banaka Sjedinjenih Država, Evropske unije ili Rusije od početka veka zaboravljaju – ili ignorišu – da takva situacija nije bila nimalo neuobičajena posle Drugog svetskog rata u Bugarskoj ili Istočnoj Nemačkoj. No, postavlja se suštinsko pitanje: da li feminizacija monetarnih institucija zaista nešto menja?→

Godine 1978, 348 izraelskih vojnika i rezervnih oficira osniva pokret Šalom Ahšav („Mir sada“), uvereni da je pomirenje zasnovano na principu „dva naroda, dve države“ moguće. U svojoj knjizi Izveštaj našeg dopisnika iz Jerusalima (Seuil, 2021), Šarl Enderlen opisuje postepeni slom te nade.→