Jun 2025

U jeku današnjih ratova – u Gazi, Ukrajini, Jemenu – pozivi na mir gotovo da zvuče kao moralne fraze bez političkog sadržaja. Retki su trenuci u istoriji kada je kritika rata uspela da prozre njegovu strukturalnu nužnost u društvima zasnovanim na eksploataciji i dominaciji. Jedan od takvih trenutaka dogodio se 1895. godine, u francuskoj Narodnoj skupštini, kada je Žan Žores održao svoj prvi veliki govor protiv rata. Za Žoresa, rat nije devijacija nego posledica – krajnji izraz nepravde ugrađene u temelje tadašnjeg (i današnjeg) poretka. U ovom vizionarskom govoru, koji prenosimo u celini, francuski socijalista razotkriva kako kapitalistička logika konkurencije, klasne dominacije i (…)→

U vreme kada je hladni rat podelio svet na dva suprotstavljena bloka, Pokret nesvrstanih ponudio je treći put: ni Istok ni Zapad. Ali nesvrstanost nije bila tek puko držanje po strani, to je bila politička filozofija koja je polazila od jednakosti među državama, zalagala se za jačanje međunarodne saradnje i stvaranje pravednijeg i mirnijeg sveta. Tako je ovu politiku definisao i dugogodišnji jugoslovenski diplomata i jedan od njenih najpredanijih zastupnika – Ivo Vejvoda.→

Godine 1978, 348 izraelskih vojnika i rezervnih oficira osniva pokret Šalom Ahšav („Mir sada“), uvereni da je pomirenje zasnovano na principu „dva naroda, dve države“ moguće. U svojoj knjizi Izveštaj našeg dopisnika iz Jerusalima (Seuil, 2021), Šarl Enderlen opisuje postepeni slom te nade.→

Čak i ako se proces započet u februaru 2025. pokazao daleko mukotrpnijim od brze završnice rata koju je obećavao Donald Tramp, otvaranje pregovora iz kojih je Evropa isključena uzdrmalo je bezbednosni poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata. Ustupci koje Vašington nudi označavaju stratešku pobedu za Rusiju→