Osam članova Palestinskog Crvenog polumeseca, šest pripadnika civilne zaštite i jedan zaposleni Ujedinjenih nacija ubijeni su 23. marta u blizini Rafe, na jugu Pojasa Gaze, od strane izraelske vojske, a potom sahranjeni u masovnoj grobnici. Ovi humanitarni radnici bili su jasno obeleženi: nosili su reflektujuće uniforme i kretali se u tri ambulantna vozila u bojama organizacije, vatrogasnom kamionu i automobilu UN-a. Od početka rata u oktobru 2023. godine, više od četiri stotine humanitarnih radnika i hiljadu trista zdravstvenih profesionalaca izgubilo je život. Za osoblje hitne pomoći, nema smrtonosnijeg mesta od Gaze. Član 8 Rimskog statuta kojim je osnovan Međunarodni krivični sud (MKS) kvalifikuje kao ratni zločin „namerno usmeravanje napada na osoblje, objekte, opremu, jedinice ili vozila koja se koriste u okviru humanitarne misije“. Pored toga, Ženevske konvencije iz 1949. godine obavezuju zaraćene strane da zaštite civilne žrtve sukoba i eksplicitno predviđaju obavezu omogućavanja Međunarodnom pokretu Crvenog krsta i Crvenog polumeseca da „ponudi svoje usluge“.
Ubistva počinjena 23. marta deo su široke i sistematske izraelske ofanzive na palestinski zdravstveni sistem: bombardovanja bolnica, prekidi u snabdevanju vodom i strujom koji sprečavaju rad preostalih medicinskih ustanova i izazivaju smrt ranjenih, kao i namerne opstrukcije „u isporuci medicinskog materijala i lekova (…) posebno anestetika i aparata za anesteziju“, što primorava lekare da „operišu ranjene i izvode amputacije, uključujući kod dece, bez anestezije“, kako stoji u nalozima za hapšenje koje je izdala pretpretresna komora MKS-a protiv premijera Benjamina Netanjahua i tadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta.
Za normalan život bilo bi potrebno šest stotina kamiona pomoći dnevno. Uništenje zdravstvenog sistema čini život u Gazi nemogućim, teritoriji koja je od 2006. godine pod potpunom blokadom, a sada razarana neprekidnim vojnim operacijama. Između 2. marta i 20. maja 2025. izraelske vlasti su sprečile ulazak bilo kakve pomoći u tu enklavu, u suprotnosti sa svim obavezujućim pravilima međunarodnog prava. Prema navodima MKS-a, ove izraelske prakse uspostavljaju „životne uslove osmišljene da dovedu do uništenja dela civilnog stanovništva Gaze“. Pojas Gaze pretvoren je u „polje smrti“, kako je izjavio generalni sekretar UN-a Antoniu Gutereš na konferenciji za štampu 8. aprila 2025, što predstavlja kolektivno kažnjavanje, takođe zabranjeno međunarodnim pravom. Ono što se danas događa u Gazi, ali i šire u Palestini, jeste pitanje samog opstanka palestinskog naroda na sopstvenoj zemlji.
Dok nekažnjivost opstaje – kako na međunarodnoj sceni, tako i u samom Izraelu, gde se ne vodi nijedna ozbiljna istraga niti sudski postupak protiv političkih i vojnih zvaničnika optuženih za međunarodne zločine – pravna kvalifikacija dela koje izraelska vojska sprovodi u Gazi postaje sve jasnija zahvaljujući brojnim izveštajima eksperata Ujedinjenih nacija i organizacija civilnog društva. Takođe, naredbe koje je doneo Međunarodni sud pravde (MSP) u postupku koji je Južnoafrička Republika pokrenula u decembru 2023. godine – a kojem su se kasnije pridružile brojne države – na osnovu Konvencije iz 1948. o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kao i istraga koju vodi tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ukazuju na postojanje masovnih i sistematskih međunarodnih zločina. Oba suda su posebno ustanovila da su osporavana dela bila usmerena upravo protiv civilnog stanovništva, čime se osporava zvanični izraelski narativ prema kojem se radi o „ratu protiv Hamasa“. (…)
