Osnovan sa zadatkom da sudi za zločine počinjene tokom još uvek aktivnih sukoba, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) omogućio je da pred sud budu izvedeni odgovorni za masovne zločine. Ali, da li je zaista ispunio potrebu za pravdom i olakšao pomirenje?
Da li je Tribunal bio izraz „griže savesti“ međunarodne zajednice, koja nije uspela da zaustavi rat dok je on još trajao? MKTJ je uspostavljen Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 25. maja 1993. godine, dok su se borbe u Bosni i Hercegovini još uvek vodile. Rođenje ovog dotad neviđenog suda – kojem se osamnaest meseci kasnije pridružio i Međunarodni krivični tribunal za Ruandu (MKTR) – predstavljalo je odlučujući korak ka osnivanju Međunarodnog krivičnog suda 2002. godine.
Mandati MKTJ i MKTR bili su vremenski i prostorno ograničeni. „Kršenja zakona i običaja ratovanja“ u Bosni i Hercegovini (1992–1995) i zločini počinjeni tokom rata u Hrvatskoj (1991–1995) spadali su u nadležnost MKTJ, koji je proširen i na rat na Kosovu (1998–1999). Mandat MKTJ okončan je 31. decembra 2017, a jedan „međunarodni mehanizam“ preuzeo je njegove „rezidualne funkcije“, kao i funkcije MKTR, uglavnom u oblasti žalbenih postupaka.
Prve optužnice koje je podigao južnoafrički tužilac Ričard Goldston nisu se ticale visokih funkcionera, ali je njegova naslednica, Kanađanka Luiz Arbur (1996–1999), optužila visoke srpske zvaničnike iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Srbije, koji je tako postao prvi predsednik na vlasti protiv kojeg je podignuta optužnica pred jednim međunarodnim sudom. Nova glavna tužiteljka, Švajcarkinja Karla del Ponte (1999–2007), proširila je istrage na zločine svih strana, kako bi otklonila optužbe za antisrpsku pristrasnost.
Prema mišljenju švajcarskog diplomate Žan-Danijela Ruša, koji je bio njen diplomatski savetnik, MKTJ bi mogao da se smatra „uspešnom pričom“ međunarodne pravde. Tribunal je optužio 161 osobu – sve su izvedene pred sud, osim onih koje su (…)
