U pokušaju da izdejstvuju prekid vatre u Ukrajini, Sjedinjene Države izrazile su spremnost da priznaju Krim kao deo Rusije. Takva odluka bi dodatno učvrstila specifični optimizam koji vlada na poluostrvu. Stanovništvo, koje je još tokom 1990-ih pokazivalo sklonost ka pripajanju Rusiji, i dalje pozdravlja „povratak matici“, uprkos ratu.
Borbe se nastavljaju na severu. Ali, na dan godišnjice, Antonina, sa drhtavim glasom, priča o referendumu od 16. marta 2014: „Išli smo kao na praznik, trobojke su visile na svim prozorima, svi su bili svečano obučeni… Posle glasanja popili smo kafu u gradu. Ljudi su spontano razgovarali na ulici, razmenjivali utiske i radovali se.“ Iako je referendum organizovan na brzinu, u prisustvu vojnika bez oznaka, on je izrazio volju većine. Uz izlaznost veću od 80%, preko 96% Krimljana izjasnilo se za pripajanje Rusiji. Dok je za Kijev ta „reunifikacija“ otvorila staru, slabo zaraslu ranu, većini stanovnika ona ju je zatvorila.
Od 2014. godine, procenjuje se da se više od dvesta hiljada građana Ruske Federacije doselilo na Krim, uglavnom iz Moskve, Sankt Peterburga i susedne oblasti Krasnodar. Taj priliv je, pored povećanja ukupnog broja stanovnika na oko 2,5 miliona (naspram 2,3 miliona u 2014), doveo i do porasta udela rusofonog stanovništva sa 65% (2013) na 73%. U istom periodu, procenat stanovnika koji se etnički izjašnjavaju kao Ukrajinci opao je sa 16% na 8%. Neki su napustili poluostrvo, drugi su prihvatili rusko državljanstvo (neophodno za zdravstvenu zaštitu ili penziju). Nakon uvođenja „pojednostavljene“ procedure naturalizacije 2022, oni koji nisu pribavili ruski pasoš sada se smatraju strancima i mogu biti proterani. Iako je ukrajinski i dalje jedan od tri zvanična jezika (uz ruski i tatarski), nastava na tom jeziku gotovo da više ne postoji.
Život se polako organizuje u skladu s novom realnošću, kako se lokalna ekonomija razvija. „Krim se podiže iz pepela. Dvadeset pet godina bio je poslednji točak ukrajinske zaprege, a sada je u središtu ruskih prioriteta“, smatra Aleksej, Moskovljanin koji ovde svake godine provodi sedam dana odmora. Turizam ostaje glavni prioritet. Još od vremena careva, ljudi dolaze izdaleka – ponekad i iz inostranstva – kako bi ovde lečili tuberkulozu i respiratorne bolesti. Velike porodice Ruskog carstva gradile su ovde svoje palate i zimske rezidencije. „Socijalistička rivijera“ je u (…)
