Jugoslavija je, kroz politiku nesvrstanosti, pronašla najprimereniji način da ravnopravno i aktivno učestvuje u međunarodnim odnosima. Ta politika izražava težnju naroda ka nezavisnosti, ali i ideju da je svet nedeljiva celina. Nesvrstanost je u svojoj suštini težnja ka univerzalnoj primeni principa aktivnog suživota. Ona polazi od uverenja da je mir osnovni uslov za očuvanje nezavisnosti naroda i za društveni napredak, te da se mir i napredak mogu ostvariti samo na osnovu demokratskih međunarodnih odnosa, oslobođenih svake prinude i mešanja spolja.
Nesvrstanost je pre svega izraz težnji malih i srednjih zemalja da učestvuju u međunarodnoj areni kao ravnopravni subjekti, da izbegnu posledice politike koja svet deli na blokove i interesne sfere. Zato nesvrstana politika odbacuje svaku ekskluzivnost, svaki monopol i svaku hegemoniju.
Mi nesvrstanost ne vidimo kao pasivnost, niti kao neutralnost u odnosu na ključna pitanja sveta, već kao doslednu i odlučnu političku opredeljenost za pravedna rešenja. To je stalno zalaganje za prevazilaženje globalnih nejednakosti. Iako nesvrstanost nije u stanju da reši sva goruća pitanja savremenog sveta, ona ostaje najpodesniji okvir za očuvanje nacionalne nezavisnosti i teritorijalnog integriteta malih i srednjih zemalja.
Svet se danas menja brže nego ikada pre. Antikolonijalna revolucija, jedan od ključnih događaja posleratnog perioda, iz temelja je promenila strukturu međunarodne zajednice. Verujemo da je upravo težnja naroda i država ka nezavisnosti, ka samostalnom razvoju i društvenom napretku, osnovna karakteristika današnje epohe. Te težnje, iako različito izražene u različitim kontekstima, ujedinile su se u snažan društveno-politički pokret koji se neizbežno sudara s interesima sila dominacije i monopola.
Mehanizmi blokovske podele
Trajan i pravedan mir može se izgraditi samo među državama koje su istinski nezavisne i ravnopravne. Zato su svi pokušaji da se sila (…)
