Kad mi je bilo dvadeset jednu godinu, otkrivena mi je porodična tajna: moja čukunbaba po majci bila je porobljena; moj čukundeda bio je trgovac robljem. Majka mi je to ispričala jednog popodneva, u kolima, dok smo bile parkirane ispred kuće mog dede u Kartumu. Bilo je to sredinom 2000-ih. Iako smo bile same, sećam se da je, dok je govorila, sve više utišavala glas. Moja čukun baba bila je oteta, negde na jugu Sudana ili na njegovim rubovima, oko 1910. godine. Iako su Britanci kolonizovali Sudan više od decenije ranije, navodno kako bi okončali trgovinu robljem, to je i dalje bilo područje gde su se zarobljavanja ljudi aktivno sprovodila, kao glavni izvor za transsaharsku trgovinu robljem.
Tada je bila dete. U njenom selu je oglašena uzbuna jer su se približavali lovci na robove. Njena majka je okupila decu i sakrila se s njima u pećine. Lovci su počeli da pucaju. Rafali su bili toliko snažni da je moja čukunbaba pomislila da dolaze iz same pećine. U panici je istrčala napolje pre nego što je majka stigla da je zaustavi. Napolju su je čekali lovci. Odvedena je u Kartum, gde je na kraju bila „udata za“ (i verovatno silovana od strane) muškarca koji ju je posedovao – mog čukundede. Nikada više nije videla svoju majku, braću, sestre, niti bilo koga iz porodice. U našoj porodici niko ne zna koje joj je bilo izvorno ime. Znamo samo arapsko ime koje joj je dao moj čukundeda: Karima. Velikodušna.
Taj moj čukundeda došao je iz Gornjeg Egipta. Naselio se u Kartumu na prelazu iz 19. u 20. vek i tamo se obogatio. Imao je više žena – do četiri istovremeno, u skladu s islamskim propisima – koje je redovno napuštao i menjao novima. Imao je i priležnice. Znalo se da ima „slabost“ prema robinjama, koje se na sudanskom arapskom nazivaju sirijat, od korena sir, što znači „tajna“. Moja čukubaba bila je, od svih njegovih javnih „tajni“, jedna od najdugovečnijih. Oženio ju je i s njom imao osmoro dece. Za razliku od drugih žena, od nje se nikada nije razveo.
Često mislim na njenu priču u današnjim okolnostima. Prema procenama Ujedinjenih nacija iz oktobra 2024. godine, u Sudanu je bilo četrnaest miliona raseljenih. Dvadeset pet miliona ljudi – polovina stanovništva – pati od gladi. Najmanje 150.000 ljudi je ubijeno. U ovom ratu, milicija Snaga za brzu podršku (RSF), i (u nešto manjoj meri) vojska, sistematski koriste seksualno nasilje. Brojni potvrđeni slučajevi predstavljaju samo vrh ledenog brega. Sramota, stigmatizacija i odbacivanje koje žrtve trpe od strane zajednice ili porodice, navode mnoge da ćute. U Kartumu su mnoga deca rođena iz silovanja ostavljena od svojih majki.
„Da bude igračka njegove razuzdane mladosti“
Tog dana kada mi je majka poverila priču o mojoj čukubabi, rekla mi je još nešto: moj deda, ispred čije kuće smo tada sedele, napisao je pesmu o porobljavanju svoje majke. Umro je davno, ali pesma je preživela. Pronašla sam je u zbirci poezije na arapskom jeziku koju je samostalno objavio pedesetih godina. Naslovljena „Izgubljeni hibrid“, pesma rekonstruiše priču o otmici moje čukunbabe. U toj verziji, otmičar joj se udvara: „Želeo ju je za sebe, u svom krevetu / Da bude igračka njegove razuzdane mladosti.“ Ali devojka odbija njegova udvaranja, braneći svoju čednost i čast. On može da je dotakne samo ako je oženi. I tako je oženi. Govor u pesmi pripada sinu porobljene devojke i njenog otmičara. Dok pripoveda o prvom susretu svojih roditelja, promišlja sopstveni „hibridni“ identitet. Kao sin afričke majke i arapskog oca, propituje sopstvenu poziciju.
Zašto je moj deda osećao potrebu da prikrije silovanje svoje majke? Bila je dete, (…)
