Dana 17. maja 1977, Laburistička partija gubi izbore i, po prvi put od osnivanja Države Izrael, vlast prelazi u ruke desne opozicije. Likud preuzima vođstvo. Menahem Begin, novi premijer, želi aneksiju palestinskih teritorija. On je veran saveznik Gush Emunima („Bloka vere“), religiozne cionističke organizacije čiji je cilj širenje kolonizacije na Zapadnoj obali. Na Kol Israelu („Glas Izraela“), to znači novi rečnik: više se ne govori „Zapadna obala“, već „Judeja i Samarija“; termin „kolonije“ je u načelu zabranjen. Umesto „naselja“, preporučuje se izraz „jevrejska naselja“. Još uvek je to neobavezno, pa ne koristim uvek „preporučeni“ rečnik, koji, po mom mišljenju, ne uspeva da prikrije stvarnost okupacije palestinskih teritorija.
Nekoliko meseci kasnije, jedan događaj će potresti Bliski istok i uzdrmati duboko ukorenjenu kolektivnu svest Izraelaca o arapskom svetu s kojim je mir u najboljem slučaju neostvariv san. Dana 9. novembra 1977, egipatski predsednik Anvar el Sadat objavljuje pred parlamentom svoje zemlje da je spreman da ode u Kneset, u Jerusalim, „ako će to sprečiti smrt makar jednog egipatskog vojnika ili oficira“. Za novinare Kol Israela, to zvuči potpuno neverovatno. Reis u Jerusalimu? Begin mu iste večeri odgovara da je spreman da ga primi.
U petak, 18. novembra 1977, pred podne, nalazim se na aerodromu Ben Gurion kako bih izveštavao o dolasku pripremne delegacije iz Kaira. Po prvi put u istoriji, jedan zvanični egipatski avion sleće u Izrael. Dva dana kasnije, sa govornice Kneseta, Sadat izjavljuje: „Mir će biti stvaran samo ako bude zasnovan na pravdi, a ne na okupaciji tuđih teritorija.“ On insistira na „potrebi za potpunim povlačenjem iz arapskih teritorija, uključujući Istočni Jerusalim“, kao i na stvaranju palestinske države.
Određivanje sopstvene budućnosti
Dana 17. septembra 1978, uz posredovanje američkog predsednika Džimija Kartera, Begin i Sadat svečano potpisuju sporazume iz Kemp Dejvida. Egipat dobija celu teritoriju Sinaja nazad i sklapa formalni mirovni ugovor s Izraelom. Međutim, treba se vratiti na tekst koji nosi naslov Okvirni sporazum za mir na Bliskom istoku. Jedna rečenica je zaprepastila izraelsku desnicu i ostala joj trn u oku: „Palestinci će učestvovati u određivanju sopstvene budućnosti.“ Kako? Najpre kroz petogodišnji prelazni period, tokom kojeg će „stanovnici Zapadne obale i Gaze izabrati autonomnu vlast koja će ih upravljati i organizovati snažnu lokalnu (…)
