Administracija Donalda Trampa udarila je tamo gde najviše boli – po džep – šest od osam univerziteta iz prestižne Lige bršljana (Ivy League): suspendovana je isplata 175 miliona dolara Univerzitetu u Pensilvaniji, 210 miliona Prinstonu, 510 miliona Braunu; pokrenuta je revizija načina na koji Harvard koristi devet milijardi dolara koje godišnje prima; a zamrznuto je i više od pet milijardi dolara namenjenih istraživačkim projektima. I to možda nije sve. Na udaru su se našle institucije koje predstavljaju samu srž američkog univerzitetskog elitizma, slavne po svom nastavnom kadru, ali i po društvenoj homogenosti svojih studenata.
Prva na meti bila je Kolumbija. Početkom marta, administracija je najavila povlačenje 400 miliona dolara federalne pomoći, odnosno više od trećine godišnjih sredstava tog univerziteta. Zvanično, razlog je bilo „popustljivo“ držanje uprave prema antisemitizmu: kampus na severu Menhetna bio je jedno od najvidljivijih središta protesta protiv izraelskog rata u Gazi.
Brza kapitulacija Kolumbije stavila je ceo univerzitetski sistem pod pritisak, iako se Harvard odlučio za otpor. Ministarstvo obrazovanja izdalo je opomene za šezdesetak univerziteta i uvelo nove uslove za pristup federalnim sredstvima. Bela kuća se nada da će joj ovaj sukob koristiti, budući da popularnost Donalda Trampa opada.
„Univerziteti su laka meta za konzervativce“, smatra sociolog s Berklija Dilan Rajli. „Oni u očima mnogih predstavljaju svu aroganciju velikih obalskih gradova. Njihov prestiž meri se stopom prijema, drugim rečima, brojem onih koje odbijaju.“ Još 2021. godine, na Nacionalnoj konzervativnoj konferenciji, budući potpredsednik Džejms Dejvid Vens – potekao iz siromašne porodice iz Aplahačije, a diplomac elitne pravne škole Jejl – govorio je da su „univerziteti neprijatelj“. „Sva istraživanja pokazuju da nastavno osoblje masovno naginje ka levici“, dodaje Rajli. „Nije ni čudo što republikanci kampuse vide kao fabrike birača za suprotnu stranu.“
Kolumbija je bila pod lupom konzervativaca i pre napada 7. oktobra 2023. u Izraelu. Njen bivši predsednik, Li Bolindžer, prekršio je tadašnju praksu uzdržanosti i javno se usprotivio ponovnom izboru Donalda Trampa 2020. godine. New York Times takođe podseća na jedan stari animozitet: početkom 2000-ih, Tramp je pokušao da proda Kolumbiji plac u okviru projekta širenja kampusa. Bolindžer, već tada predsednik, odbio je ponudu, vrednu 400 miliona dolara. Upravo toliko iznosi ovogodišnje uskraćeno finansiranje.
Iako detalji predstojećih rezova ostaju nejasni, čini se da je biomedicinski sektor posebno na udaru. Nacionalni institut za zdravlje (NIH) postaje jedan od glavnih instrumenata vladine štednje. Međutim, sa šezdeset hiljada stipendija i godišnjim budžetom od oko 35 milijardi dolara, podrška ove agencije Ministarstva zdravlja, koja je zadužena za finansiranje naučnih istraživanja, od ključne je važnosti za univerzitete. Izvršna vlast je najavila drastičnu reformu načina na koji se vrši refundacija istraživačkih troškova koje pokriva NIH. Na zahtev koalicije univerziteta i demokratskih država, pravosuđe je suspendovalo meru – ali to nije umanjilo zabrinutost: zbog straha od trajnog smanjenja sredstava, nekoliko institucija je obustavilo zapošljavanje i započelo otpuštanja.
Kolumbija, veliki zemljoposednik
Visoko obrazovanje nije uvek bilo predmet političke polarizacije. To postaje od 1979. godine, sa stvaranjem Ministarstva obrazovanja, krajem predsedništva Džejmsa Kartera (1977–1981). Ovo novo ministarstvo potvrđivalo je spektakularni rast obrazovnog sistema od Drugog svetskog rata, obeležen rastom javnih univerziteta i širenjem diplomiranja kao sredstva za društvenu mobilnost. Ministarstvo je bilo zaduženo za centralizaciju statističkih podataka i koordinaciju federalnog finansiranja, ali je ostalo ograničeno na administrativnu ulogu u oblasti koja je, pre svega, bila pod nadležnošću saveznih država, naročito u pogledu obrazovnih programa. Od 1981. godine, kada je Ronald Regan došao na vlast, ministarstvo je bilo osporavano i pokušano je, bez uspeha, da bude ukinuto. Iako su njime upravljali i republikanci poput Vilijama Beneta (1985–1988) ili Betsy DeVos (2017–2021), ministarstvo obrazovanja postepeno je postalo čuvar demokrata. Mere koje su preduzete poslednjih nedelja da bi se oslabilo ministarstvo – ukidanje polovinu od njegovih četiri hiljade radnih mesta, uglavnom kroz dobrovoljna odlazak ili nenastavljanje ugovora sa privremenim radnicima – ukorenjuju akciju Trampove administracije u imaginariju Republikanske stranke.
Međutim, u pozadini kulturnog rata, postoje veoma materijalni problemi... Ministarstvo obrazovanja je najmanje ministarstvo u pogledu broja zaposlenih – manje od 1 % federalnih zaposlenih – ali upravlja gotovo 4 % državnog budžeta. Štaviše, ono upravlja sa 1.600 milijardi dolara studentskog duga koji obavezuje više od 43 miliona Amerikanaca, kao i oko 80 milijardi dolara pomoći koja se svake godine dodeljuje najskromnijim studentima.
Studentski dug je postao ključni faktor u budžetskoj računici. On opterećuje javne finansije i usporava potrošnju domaćinstava. Studija iz 2024. godine procenjuje da svaki porast odnosa duga i prihoda među diplomiranim studentima ima recesioni efekat. Administracija Bajdena pokušala je da ukine, dekretom, deo dugova koji su stvoreni od strane najskromnijih zajmoprimaca, projekat koji je obustavio Vrhovni sud, uz obrazloženje da prevazilazi ovlašćenja izvršne vlasti. Paralelno, demokrati na vlasti produžili su moratorijum na otplatu duga koji je uveden tokom pandemije; administracija Trampa je najavila kraj ove mere u aprilu prošle godine. Broj dužnika koji su u deficitu, koji se sada procenjuje na skoro pet miliona, stalno raste.
Ekspanzija studentskih dugova, koja je poprimila eksponencijalne razmere nakon 2008. godine, kombinuje se s neprekidnim rastom školarina: od 1990. godine uvećane su za 150%, pa sada na najprestižnijim univerzitetima dostižu između 30.000 i 60.000 dolara godišnje. U želji da privuku što veći deo te ogromne sume, univerziteti su masovno ulagali u takozvane „studentske servise“ i pretvorili kampuse u prave luksuzne hotelske komplekse. Tako je Univerzitet Luizijane izdvojio 85 miliona dolara za izgradnju akva-parka u obliku lenje reke koja ispisuje skraćenicu „LSU“. Stenford, na pragu Silicijumske doline, prikupio je 6 milijardi dolara između 2006. i 2011. godine, od čega je nekoliko stotina miliona utrošeno na proširenje (…)
