„Amerika na prvom mestu“, ali ne kada je reč o Izraelu? Ovo pitanje prilično je neprijatno za trenutnog stanara Bele kuće jer sugeriše da se odlučni lider, koji inače pravi veliku buku, zapravo nalazi u senci jednog drugog — stranog — državnika. A taj lider ne sedi u Moskvi, već u Jerusalimu. Taj zaključak ne iznenađuje, pogotovo ako se ima u vidu da u Vašingtonu teško da postoji ozbiljan ruski lobi, dok izraelski već najmanje četiri decenije demonstrira svoju moć. Između 80 i 95% članova Kongresa, bilo da su republikanci ili demokrate, pruža mu punu podršku.
Gledati 15. juna, rame uz rame, u emisiji „Face the Nation“ na CBS-u, republikanskog senatora i neokonzervativca Lindzija Grejema, „jastreba među jastrebovima“, i njegovog demokratskog kolegu Ričarda Blumantala, delovalo je istovremeno karikaturalno i potpuno uobičajeno. Kao da govore u ime istog nalogodavca — nakon izraelskog bombardovanja Irana, obojica su zapretili uništenjem te zemlje. Potom su, opet jednim glasom, zatražili dodatne sankcije protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
Upravo takve scene punog saglasja razjaruju mnoge pristalice Donalda Trampa — naročito one koji su mu se priklonili iz prezira prema neokonzervativcima, bez obzira na to da li pripadaju republikanskom ili demokratskom taboru. Te ratoborne jastrebove „za demokratiju“ ili „protiv terorizma“, čije intervencije ostavljaju razorne ljudske i finansijske posledice, Trampovi birači vide kao oličenje sistema. Početkom ove godine, ti simpatizeri su gajili nade. Za razliku od 2017, Tramp je ovaj put imenovao saradnike koji nisu jastrebovi, već nepokolebljivi protivnici američkih intervencija na Bliskom istoku i u Evropi — među njima su potpredsednik Džejms Dejvis Vens i direktorka Nacionalne obaveštajne službe, bivša demokratska kongresmenka Talsi Gabard.
Njegov odnos prema Ukrajini takođe ih je ohrabrio: činilo se da šalje signal — iako se s Trampom ništa ne može uzimati zdravo za gotovo duže od tri-četiri sata — da (…)
