Ljubičasti i fluorescentno žuti oreoli osvetljavaju crno nebo koje još popodne pada na šume zapadne Finske, u blizini mirnih voda Botnijskog zaliva. Zavodljiv ambijent koji stvaraju te svetlosti ne potiče, međutim, od polarne svetlosti, već od veštačke rasvete staklenika u mestu Närpijoe. Gotovo polovina krastavaca i 60 odsto paradajza proizvedenih u ovoj zemlji od 5,6 miliona stanovnika dolazi upravo iz ove opštine, uprkos veoma surovim zimama. Povrće je izvor blagostanja njenih 9.600 žitelja, još otkako je, prema lokalnoj legendi, jedan finski iseljenik nakon Prvog svetskog rata iz Amerike doneo prvi struk paradajza. Taj „povrtarski“ plod svake godine slavi se karnevalom.
Četvrtina radno sposobnog stanovništva — mahom stranaca — radi u staklenicima, za prosečnu platu od 1.700 do 2.000 evra. Prema proceni lokalnih vlasti, čak 22 odsto stanovnika Närpijoa čine ljudi stranog porekla, što ovu opštinu svrstava među najkosmopolitskija mesta u zemlji. Gradski centar za jezike ove zime je popunjen do poslednjeg mesta. Tridesetak žena iz Azije, Belorusije i Ukrajine nedavno se pridružilo svojim muževima i sada prolazi kroz zvanični „put integracije“ za strane radnike: kursevi finskog ili švedskog jezika, uz stotinak časova o finskom društvu i kulturi. Većina je izabrala švedski, koji preovlađuje u ovom regionu (i koji je maternji jezik za oko 5 odsto Finaca). To je nasledstvo iz prošlosti: zemlja je šest vekova bila pod švedskom vlašću, pre nego što je 1809. pripala Ruskom carstvu, a zatim stekla nezavisnost 1917. godine.
„Radila sam u staklenicima. Sad želim da nađem posao u turizmu i da mojoj deci pružim budućnost. Ne planiram da odem odavde“, priča kroz osmeh Ksuan Tran, koja je stigla iz zaliva Halong u Vijetnamu. Njeno dvoje dece ide u školu od drveta, koja se stapa s brezama oko nje. Ravnatelj škole, Stafan Holmberg, koji je tu od 1988, video je generacije đaka iz najrazličitijih zemalja: iz Bosne, Vijetnama, Sirije, Ukrajine, Belorusije… Tog dana svi se pripremaju za proslavu Svete Lucije, hrišćanske mučenice. „Posle toga dolazi kineska Nova godina, pa ramazan, pa Uskrs“, nabraja Holmberg. „Sva deca imaju i po jedan školski čas nedeljno posvećen religijskoj kulturi, i mogu da biraju između luteranstva, pravoslavlja, islama ili kursa ‘etike’.“ Uz to pohađaju i intenzivne časove finskog ili švedskog jezika, a imaju i dva časa nedeljno na maternjem jeziku, kako bi održali vezu sa svojim poreklom.
Dugoročna politika
Gradonačelnica Mikaela Björklund ponosna je na dolazak stranaca: „Migranti doprinose razvoju Närpijoa. Imamo samo 3,2 odsto nezaposlenih [u poređenju s nacionalnim prosekom od 8 odsto]. Nipošto ne želimo da odu, oslanjamo se na njihovu integraciju“, ističe ova izabrana predstavnica Švedske narodne partije Finske — centrističke stranke koja zastupa švedsko govorno stanovništvo i učestvuje u vladajućoj koaliciji. Oko nje, u savremenoj kantini lokalne bolnice — prostoru osmišljenom da podstiče međusobnu bliskost — stariji ljudi, porodice i radnici greju se uz obrok.
Sve do 1993. godine, Finska je bila zemlja iseljavanja: gotovo milion ljudi napustilo ju je tokom jednog veka. Od tada bilans migracija beleži pozitivan saldo. Godine 2024. državljani Evropske unije činili su 2,4 odsto stanovništva, a oni izvan nje 6,9 odsto. Prvim izbeglicama — Čileancima, Vijetnamcima, Bosancima — koje su krajem 20. veka stigle u malom broju, kasnije su se pridružili studenti i ekonomski migranti iz Azije, a zatim i iz Afrike, tokom dvehiljaditih i nakon 2010. godine. Na kraju, 2015. godine, dolaze izbeglice iz Avganistana, Sirije i Iraka, većinom preko Švedske. Politička dinamika u velikom susedu, Rusiji, sa kojom Finska deli 1.340 kilometara granice, ostavila je takođe dubok trag u finskom društvu. Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, u zemlju su stizali Rusi i državljani baltičkih republika, posebno Estonci, ali i Somalijci koji su tada studirali u Moskvi ili Sankt Peterburgu.
Zajedno sa Švedskom, Finska je poslednjih godina često predstavljana kao „model integracije“ migranata, u raznim međunarodnim izveštajima i indeksima kao što je MIPEX (Migrants Integration Policy Index), koji ocenjuje države na osnovu pedesetak pokazatelja: pristup tržištu rada, porodično spajanje, (…)
