Jedna osobena ritmičnost, neupadljiva ali sveprisutna, nameće se u mnogim tekstovima koji se danas proizvode i distribuiraju u digitalnom univerzumu. Ona se javlja na društvenim mrežama, u blogovima, pa čak i u novinskim člancima — na engleskom, francuskom i brojnim drugim jezicima.
Taj novi „potpis“ oslanja se na učestalu upotrebu dveju osnovnih stilskih figura. Prva podrazumeva nizanje dva sintagmatička iskaza suprotnih značenja, u konstrukciji tipa: „Nije to, već ovo“, ili: „Nije samo…, već i…“. Prva polovina stvara očekivanje, pretpostavku ili verovanje; druga ga obara. Nazovimo tu figuru pivotskim diptihom.
Druga struktura zasniva se na trodelnom ritmu: sekvenci od tri iskaza koja se međusobno pojačavaju ili dopunjuju. To mogu biti tri glagola, tri kratke rečenice, ili postupna gradacija u tri koraka koja vodi ka složenijoj ideji: „To je sistem koji sputava, koji ojačava, koji zaključava.“ Nazovimo je ritmički triptih.
Evo, na primer, pasusa sastavljenog od dva pivotska diptih(a): „Ličnosti poput Sema Oltmana, Ilona Maska ili Pitera Tila ne zadovoljavaju se vođenjem tehnoloških kompanija; one aktivno oblikuju javne politike i vizije budućnosti. Njihova moć ne leži samo u bogatstvu, već u sposobnosti da određuju šta se smatra neizbežnim ili poželjnim.“ Ovaj odlomak potiče iz teksta koji je generisao jezički model GPT-4o korišćenjem ChatGPT-a, kao odgovor na sledeće uputstvo: „Napiši blog na osnovu jednog članka Evgenija Morozova čiji link ti je prosleđen.“ Te rečenice, naravno, ne postoje u izvornom tekstu, koji ne sadrži nijedan pivotski diptih.
Ako ponovimo zahtev, novi tekst koji model generiše već u prvoj rečenici sadrži pivotski diptih, a nekoliko redova kasnije i ritmički triptih: „Oni više ne žele samo da finansiraju inovacije. Oni žele da pišu istoriju. I to ne bilo kakvu: svoju sopstvenu. U Silicijumskoj dolini se nameće nova vrsta aktera u globalnoj intelektualnoj debati — intelektualni (…)
