Zamišljen od strane britanskog arhitekte Normana Fostera devedesetih godina prošlog veka, svetlarnik u kupoli nemačkog Bundestaga u Berlinu baca prirodnu svetlost direktno na plenarnu salu. Spiralni prolaz s obe strane unutrašnjosti kupole omogućava posetiocima vizuelnu kontrolu rada poslanika. Viša platforma nudi panoramski pogled na glavna mesta nemačke političke moći: kancelariju, neke od ministarstava i Brandenburšku kapiju, koja je postala poprište istorijskih proslava, sportskih događaja i ponekad žestokih demonstracija.
Ova arhitektonska konstrukcija simboliše volju zakonodavaca koji su 1949. godine, pod dirigentskom palicom zapadnih okupacionih snaga, uspostavili Osnovni zakon Savezne Republike Nemačke: podsticanje pluralizma političkih mišljenja i formiranje informisanih građana putem snažnih i nezavisnih javnih medija koji, zajedno sa izabranim predstavnicima, pomno nadziru rad vlade.
„Na trećem spratu Bundestaga traže se reakcije političkih lidera – to je sprat šefova poslaničkih klubova i mesta gde se daju zvanične izjave za štampu“, objašnjava Aleksandra Gubser, šefica berlinskog dopisništva Švajcarskog radija i televizije (SRF). Pre toga je šest godina izveštavala iz Francuske. „Tokom tog perioda u Parizu nikada nisam uspela da intervjuišem ministra u četiri oka. Francusku su mi često opisivali kao zemlju bez značajnih medijskih eha za strane izveštače“, priseća se. „U Berlinu je odnos prema novinarima sasvim drugačiji. Političar ovde zna da polaže račune i prihvata to“, dodaje ona, navodeći da je za samo šest nedelja intervjuisala tri ministra.
Nadomak kancelarije i Bundestaga, Savezna kuća za štampu nudi kancelarije domaćim i stranim dopisnicima, kao i salu za konferencije u kojoj se članovi vlade i stručnjaci redovno obraćaju novinarima. Na proleće 2025, formiranje nove vlade nakon vanrednih izbora u februaru odvijalo se prema poznatom koalicionom ritualu, jedinom koji je ikada izbegao hrišćansko-demokratski kancelar Konrad Adenauer 1957. godine, kada je osvojio apsolutnu većinu. Ovog puta, pregovori su trajali oko tri meseca, uključili dve do tri stotine pregovarača i doveli do ugovora o vladi, uz ublažavanje izbornih obećanja. Svaka etapa pregovora bila je intenzivno praćena u političkoj štampi. Oči su bile uprte u sedište CDU-a, „kuću Konrada Adenauera“, gde se odvijala završna faza pregovora, sve dok se 9. aprila nije „pojavio beli dim“. Ovaj trenutak političke rekonfiguracije istakao je ulogu medija u oblikovanju „javnog mnjenja“, posebnosti nemačkog federalnog sistema i istorijsko nasleđe koje izaziva podozrenje prema preteranoj personalizaciji i prevelikoj rečitosti.
Vladati uz pomoć „Bilda“, „BamS-a“ i televizije
Samo četiri dana kasnije, u nedelju 13. aprila, budući kancelar Fridrih Merc predstavio je građanima svoju političku platformu i odluku da napusti princip budžetske kočnice, dajući dva velika intervjua. Prvi je objavljen u nedeljnom izdanju konzervativnog tabloida Bild am Sonntag (BamS), vodećeg lista grupacije Aksel Springer. Drugi je bio u emisiji na prvoj nacionalnoj televiziji Das Erste, u kojoj je u trajanju od sat i po razgovarao sa voditeljkom Karen Miosgom, autorkom najgledanije političke emisije u zemlji, koju prati i do 4,5 miliona gledalaca.
Mercovi izbori odražavaju kontinuitet u načinu obraćanja građanima, koji podseća na praksu Gerharda Šredera iz vremena kada je on bio kancelar. Šreder je, navodno, još 1999. izjavio da mu je za upravljanje zemljom dovoljno „Bild, BamS i televizija“. Ta tada mnogo komentarisana izjava – ne baš demokratskog duha – savršeno je odgovarala njegovom stilu: kancelar željan medijske pažnje i popularnosti, za razliku od Helmuta Kola, Angele Merkel ili Olafa Šolca, koji su negovali distancu prema štampi.
Za razliku od Francuske, gde je prvi televizijski kanal privatizovan još 1987. godine, a privatni informativni kanali ubrzo stekli značajan uticaj, nemački audiovizuelni sektor i dalje je u dominantnoj meri pod kontrolom javnog servisa. Javne televizije beleže najvišu gledanost, oblikuju prostor političke debate i uživaju poverenje dve trećine ispitanika. ZDF, opšti kanal osnovan 1963. godine, prednjači po gledanosti, ispred javnog konzorcijuma devet regionalnih emitera ARD, koji proizvodi program za kanal Das Erste. ARD nadgleda ukupno 21 regionalni i tematski televizijski kanal, kao i 55 (…)
