Avgust 2025

Osamdeset godina nakon što su Hirošima i Nagasaki sravnjeni sa zemljom pod američkim atomskim bombama, odbrambene strategije zasnovane na nuklearnoj odbrambenoj pretnji ponovo dobijaju na popularnosti, dodatno podstaknute ratom u Ukrajini i sukobima na Bliskom istoku. Ipak, u isto vreme, velika većina država članica Ujedinjenih nacija osporava ideju bezbednosti koja se oslanja na nuklearno oružje→

Lik „prostaka” (beauf), koji je Kabu sedamdesetih godina karikirao kako bi ismejao uskogrudog, reakcionarnog i seksističkog Francuza — bilo da je reč o zanatliji, malom preduzetniku ili radniku — danas se sve češće svodi isključivo na slojeve radničke klase. Do te mere da su neki na levici, pozivajući se na kritiku klasnog prezira, krenuli u njegovo „rehabilitovanje” — ne sagledavajući pritom sve ćorsokake takve strategije→

U akademskim i medijskim krugovima vodi se žustra rasprava: da li su tehnološki giganti, predvođeni kompanijama iz oblasti veštačke inteligencije, od svojih korisnika napravili moderne kmetove i vazale, osuđene da besplatno rade i plaćaju rentu – poput podanika feudalnih gospodara – ili je reč o starim receptima industrijskog kapitalizma, samo upakovanim u sofisticirane digitalne proizvode? Od odgovora na ovo pitanje zavisi i strategija otpora: hoće li borba protiv njih ličiti više na viteške juriše Dona Kihota ili na analitičku kritiku Karla Marksa?→

Njene priče govore o novcu, društvenom padu, ljubavnim nesporazumima i opsesiji društvenim statusom. Ironija joj je nežna, ali razorna; satira suptilna, a britka; likovi puni potisnutih nemira. Nekada smatrana elitističkom književnošću za uzak krug čitalaca, danas je iznova i sasvim zasluženo u modi. Džejn Ostin — znak književnog jedinstva ukusa ili mnogo složenija pojava?→