Od Pariza do Madrida i od Rima do Berlina, evropsku levicu progoni jedno srednjovekovno priviđenje u dukserici s kapuljačom: avet „tehno-feudalizma“. S jedne strane, Žan-Lik Melanšon traži oporezivanje profita naših novih „digitalnih gospodara“, a s druge piše da veštačka inteligencija „nije odvojena od kapitalističke stvarnosti: ona se uklapa u tehno-feudalizam u kojem nekolicina aktera prisvaja rentu“. Profiti ili renta? Kapitalizam ili feudalizam? Melanšonova ekonomija liči na Šredingerovu mačku izgubljenu na ulicama Palo Alta: istovremeno je i živa i mrtva, kapitalistička i feudalna.
Potpredsednica španske vlade, Jolanda Dijaz, takođe se obrušava na „tehno-feudalizam magnata Ilona Maska“. Miliarderi iz tehnološkog sektora, upozorava ona, žele da „demokratije pretvore u monarhije potčinjene velikim korporacijama“. Italijanski ekološki lider Anđelo Boneli optužuje istog milijardera da uspostavlja „autokratski neofeudalizam“ i poziva svoju zemlju da napravi izbor: „Mask ili demokratija.“ Ove tragično-feudalne tirade tim su ironičnije što dolaze usred najrazvratnije kapitalističke gozbe od američkog zlatnog doba krajem XIX veka. U maju ove godine, Donald Tramp se iz obilaska Persijskog zaliva vratio s obećanjima basnoslovnih investicija u američku privredu, pre svega u infrastrukturu za veštačku inteligenciju: Saudijska Arabija najavila je 600 milijardi dolara, Katar 1.200 milijardi, a Ujedinjeni Arapski Emirati 1.400 milijardi. Sve to dolazi povrh 1.000 milijardi koje je Japan obećao još u februaru. Prošle godine, kada je Sem Altman, osnivač OpenAI-ja, izjavio da želi da prikupi 7.000 milijardi dolara, mnogi su mislili da se šali. Danas to izgleda kao puka manjkavost ambicije.
Taj investicioni cunami potopio je celu Big Tech scenu: samo Meta, Majkrosoft, Alfabet i Amazon ove godine ulažu 320 milijardi dolara u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, naspram 246 milijardi u 2024. Startap Thinking Machines Lab prikupio je 2 milijarde dolara a da nije ni ponudio beta verziju proizvoda. Zlatno doba za stručnjake — ili prevarante — iz oblasti veštačke inteligencije! Da bi privukla inženjere, Meta im nudi premije od po 100 miliona dolara samo za potpis ugovora. Bivšem rukovodiocu odeljenja AI Models u Eplu ponuđeno je dvostruko više.
Kapitalistička groznica dostiže vrhunac s kompanijom xAI Ilona Maska: firma je za samo dve godine postojanja prikupila 17 milijardi dolara i troši milijardu mesečno. U poređenju s tim, počeci prvih digitalnih giganata izgledaju skromno: Tesla je prikupila 7,5 miliona dolara, Google milion, Amazon 8 miliona. xAI je potrošio 3 do 4 milijarde dolara da za samo 122 dana — umesto predviđene dve godine — izgradi superkompjuter Colossus.
Hladni kao granit
U ovom kapitalističkom ratu svih protiv svih, giganti veštačke inteligencije sklapaju neverovatne saveze među sobom. Čekovi se potpisuju i smrtnim neprijateljima, a noževi se bruse čim im okrenu leđa. BlackRock, Majkrosoft i xAI udružili su 30 milijardi dolara za infrastrukturu veštačke inteligencije (cilj: 100 milijardi). S druge strane, OpenAI, Oracle i SoftBank prikupili su 500 milijardi za projekat Stargate, uz blagoslov Donalda Trampa. To što je Majkrosoft jedan od glavnih investitora OpenAI-ja ne sprečava zategnute odnose između dve kompanije.
Kad su u igri takvi kapitali — i budući profiti — ništa nije sveto. Nagomilavanje podataka, algoritamske tvrđave i patenti štite od konkurencije koliko i kišobran od monsunske oluje: monopolista današnjice sutra postaje primer nesposobnosti. Tako je Volstrit već zatražio glavu Tima Kuka, krivog što nije umeo da odredi pravac strategije Epla u oblasti veštačke inteligencije.
Rat cena koji besni pokazuje razmere potresa izazvanih ovom borbom. Prva je potez povukla xAI, ponudivši cene niže od onih koje su postavili teškaši na tržištu. Potom je kineska kompanija DeepSeek, objavivši da je razvila veštačku inteligenciju nadmoćniju od OpenAI-ja po zanemarljivom trošku, izazvala najveći pad u istoriji američke berze: u samo nekoliko sati, Nvidijina tržišna vrednost smanjila se za 600 milijardi dolara — da bi se vratila nekoliko dana kasnije. Usledio je pokolj: spuštanjem cena kao u rasprodaji pred zatvaranje firme (–26% za GPT-4.1, pre samoubilačkog popusta od 80% na svoj vodeći model o3), OpenAI je čitav sektor povukao u deflatornu spiralu.
Zbog čega onda evropski političari posežu za srednjovekovnim metaforama kako bi opisali trijumf kapitalizma u njegovom najčišćem obliku — „kreativno uništavanje“ dovedeno do krajnjih granica?
Leva scena, međutim, ne odoleva jednoj zavodljivoj ideji, koja ima sve odlike šarlatanstva: tehnološka industrija ubija kapitalizam. Kritika „tehno-feudalizma“ postala je njen najunosniji izdavački brend, a apokaliptične dijagnoze niču brže od startapa u Silicijumskoj dolini. Esejistkinja Mekenzi Vark oglasila je uzbunu još 2019: nije li se kapital konačno prejeo ekonomije zasnovane na informacijama? Naše nove gospodare, koje naziva „vektoralistima“ jer ne upravljaju proizvodnjom nego vektorima informacija, opisuje kao tvorce svakog pametnog telefona, tog „mineralnog sendviča“ ispunjenog našim podacima.
Od tada, zloslutnici su se u tesnoj formaciji obrušili na police knjižara. Godine 2020, Sederik Diran objavio je u Tehno-feudalizmu najdetaljniju analizu tih „feudalnih simptoma“. Paketima pomoći nakon krize iz 2008. dodatno je podstaknuta igra lišavanja i parazitizma. Njegova dijagnoza? Nematerijalna imovina (podaci, algoritmi), koncentrisana na strateškim tačkama lanca vrednosti, stvorila je novi oblik rente, koja omogućava tehnološkim gigantima da prisvajaju višak vrednosti bez potrebe da više išta proizvode.
Najnoviji doprinos žanru, Kapitalov grob (Capital’s Grave) Džodi Din, objavljen ove godine, opisuje kako su sami principi ekonomskog sistema postali kanibalski. Investicije, konkurencija i napredak sada se hrane gomilanjem, grabežom i razaranjem. U ovom novom feudalizmu ne prodajemo više samo svoju radnu snagu; plaćamo da bismo imali privilegiju da budemo eksploatisani.
Najglasniji glas u folkloru tehno-feudalizma jeste bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis. Njegovo jevanđelje je hladno kao granit: kapitalizam je umro 2008; mi to nismo primetili jer smo zurili u ekrane.
Vark meri puls, Diran vidi kako se u sistemu umnožavaju metastaze, Din zatiče kapitalizam dok kopa sebi grob. Varufakis nam, pak, pruža umrlicu. Ne, ovaj sistem nije ni na samrti ni u mutaciji: ubilo ga je sopstveno čedo — „cloud kapital“ (kapital oblačića) — pri čemu „oblačić“ označava digitalnu infrastrukturu za skladištenje i obradu podataka.
Varufakisova teorija odlikuje se jasnom logikom. U kapitalizmu, objašnjava on, preduzeća se takmiče na živim, fluidnim, decentralizovanim tržištima kako bi ostvarila profit na robi koju proizvode. Što je ta roba efikasnija, to su profiti veći — i, pod pretpostavkom da su ostale stvari jednake, to društvo ima više koristi. Zato smo svi opremljeni sve jeftinijim, a sve sofisticiranijim spravicama.
Međutim, digitalna ekonomija je, prema njemu, razorila te stubove — tržište i profit. Profit (plod konkurencije i proizvodnje) zamenila je renta (plod kontrole). Kapitalisti su proizvodili robu; gospodari digitalnog sveta ograničavaju se na monetizovanje onlajn resursa koje drže pod svojom kontrolom. Platforme poput Amazona, eBaya, Alibabe, ali i Facebooka ili Google Marketplace-a, koncentrišu „moć da povezuju kupce i prodavce — što je upravo suprotno onome što tržište navodno jeste: decentralizovano“. To su „feudi oblačića“, digitalne, centralizovane trgovačke zone u kojima je feudalna otimačina zamenila tržišnu konkurenciju.
„Cloudalisti“, kako Varufakis krštava ove tehnološke gospodare, sveli su nekadašnje kapitaliste na položaj „vazala“ primoranih da prose pristup (…)
