„Komšija, komšinice, nemoj biti ravnodušan!“ – povici odjekuju na uglu avenija Korijentes i Medrano, u srcu Buenos Ajresa, dok se noć spušta nad gradom. Nekolicina stanovnika iz kraja okupila se te jesenje večeri na jugu planete kako bi održala kaceroljaso – protestno udaranje u lonce i šerpe. Ideja je jednostavna: praviti buku da bi se izrazilo nezadovoljstvo vlašću. Taksisti i vozači automobila trubama daju podršku, a poneki prolaznik zastane i povuče iz arhive borbe stari slogan: „Svi neka odu!“ – isti onaj koji je u decembru 2001. obeležio masovni narodni ustanak protiv ekonomske krize i političke kaste. Tada su protesti bili toliko snažni da su naterali vladu na ostavku, a predsednika Fernanda de la Ruu (Radikalna stranka, centar) na bekstvo iz palate helikopterom. Ključnu ulogu u toj pobuni imale su upravo kvartovske skupštine – asambleas de barrio.
Otkako je Havijer Milei preuzeo vlast u decembru 2023, ove skupštine ponovo se okupljaju, jednom nedeljno. Ipak, u glavnom gradu atmosfera nije revolucionarna. Protest koji su tog dana priredili članovi skupštine iz Almagra – mirnog, srednjoklasnog kvarta – okupio je tek dvadesetak ljudi. No, oni ne odustaju. Industrijska dizajnerka Su Klaraso nije tu zbog „velike noći“ prevrata, već da „gradi protivmoć i razgovara o politici“. Od prve sednice, krajem 2023, ona učestvuje u inicijativi i želi da potraje „čak i ako se levica vrati na vlast“. Za nju, „nedostatak političke svesti među stanovništvom“ otvorio je vrata usponu ekstremne desnice i onemogućio ozbiljniji otpor.
Peronisti bez odgovora na socijalnu krizu
Danas su ti oblici mobilizacije i dalje „na margini“, objašnjava sociolog Emilio Kafasi, koji je proučavao skupštine iz dvehiljaditih. Ipak, naglašava on, „njihovo postojanje je od ključnog značaja“ ukoliko bi se rodio širi društveni pokret. Za to je, međutim, potrebna visoka razina nezadovoljstva – a Milei za sada uživa podršku, bilo aktivnu, bilo pasivnu, velikog dela stanovništva. Prema istraživanjima, između 40 i 50 odsto Argentinaca odobrava njegove poteze. Savez radničke i srednje klase protiv oligarhije i neoliberalizma, koji je bio srž ustanka 2001, odavno se raspao. Današnja preostala veza između njih ogleda se u glasanju koje je na vlast dovelo „libertarijanskog“ predsednika – kao izraz pobune, ali s desnice. Kako objašnjava Gabrijel Vomaro, profesor političke sociologije na Nacionalnom univerzitetu San Martina, „Milei je bio ’dvehiljade prva godina’ krajnje desnice’, koja se izrazila kroz institucionalne kanale“.
Levo krilo peronista – „kiršneristi“ – vladalo je zemljom od 2003. do 2015. (Nestor, pa Kristina Kiršner), a zatim od 2019. do 2023. pod Albertom Fernandesom. Njihov neuspeh da reše ekonomsku i socijalnu krizu, kao i zamor od višegodišnje vlasti, otvorili su vrata Mileijevoj pobedi. Dodatni udarac bila je kontroverzna politika tokom pandemije kovida-19, naročito skandal iz 2021. kada su političari, sindikalni lideri, ministri, privrednici i javne ličnosti dobili vakcine preko reda, mimo protokola. Od tada su kiršneristi postali glavna meta Mileijevih napada na „kasta sistem“ – zajedno sa državnim činovnicima optuženim za partijsko kadrovanje, sindikalnim vođama i „korumpiranim (…)
