“„Kad neko hoće da mrzi nekoga, razloga nikad ne manjka.“” Džejn Ostin, Lejdi Suzan
Džejn Ostin rođena je 1775. u Hempširu, u Engleskoj, a umrla 1817. u istom okrugu, u 41. godini života. Oni koji su do danas živeli u pećini ovde će saznati da je bila spisateljica romana.
Njen život može se ukratko ispričati: provela ga je u krugu složne porodice pripadnika seoskog plemstva (gentry). U tom mirnom, skromnom, ali intelektualnom okruženju stekla je dobro obrazovanje, ali se celog života borila s oskudicom. Nikada se nije udala, što joj je ostavilo vremena da stvori opus posvećen umetnosti izbora supruga. U toj diskretno iznikloj književnoj cvetnoj bašti ističu se romani Razum i osećajnost (1811), Gordost i predrasuda (1813), Mensfild park (1814) i Ema (1816). Svi su imali izvestan uspeh kod čitalaca, a doneli su joj ukupno 631 funtu — ni penija više. Dva romana, Opatija Nortanger i Ubeđivanje, objavljena su posthumno 1818, dok je Sanditon, započet u januaru 1817, ostao nedovršen.
O delu Džejn Ostin ispisano je mnoštvo epiteta, a neki se posebno često ponavljaju: „majstorstvo slobodnog neupravnog govora“, „društveni realizam“ i „oštra ironija“. Dug niz sentimentalnih romana osvajao je publiku decenijama, a ona ih je, s ironičnim odmakom, dovela do fine književne kritike. Njen rad bio je most ka onome što će se nazvati književnim realizmom. O njenim vrlinama najbolje govori Virdžinija Vulf, koja u knjizi Običan čitalac (1925) piše: „Duh Džejn Ostin jednak je savršenstvu njenog ukusa. Kod nje je glupak uvek glupak, snob uvek snob, jer odstupa od ideala razuma i zdravog suda koji ona nosi u sebi i koji nam prenosi bez ikakve dvosmislenosti, čak i kada nas zasmejava. Nijedan romanopisac nije imao tako nepogrešiv osećaj za ljudske vrednosti.“
Svi njeni romani prate sličan obrazac: niz prepreka vezanih za ljubav, novac i društveni status, da bi se na kraju sve završilo brakom. Ipak, ispod tog jednostavnog kostura krije se više. Književna teoretičarka Šeril Krejg primećuje: „Njeni junaci rade ono što svi mi želimo: veruju u sebe i odupiru se onima koji ih nipodaštavaju“. Možda nije sasvim jasno da li je želela da zauzme radikalnu političku poziciju, ali je sigurno zastupala diskretan, ali postojan (…)
