Dvanaest godina nakon operacije „Serval“, koju je Francuska pokrenula da bi zaustavila napredovanje džihadističkih grupa u Maliju, Sahel je danas zahvaćen sve većom nesigurnošću. Ni 5.100 vojnika mobilisanih u sklopu operacije „Barkhane“ (2014–2022), ni 13.000 plavih šlemova raspoređenih od strane Ujedinjenih nacija, ni četiri misije Evropske unije od 2014. nisu uspele da zaustave sve smrtonosnije oružano nasilje. Region je sada potresen nizom kriza koje ne poznaju državne granice. Talas pučeva (Mali, Burkina Faso, Niger) doveo je na vlast hunte koje su međusobno solidarne, ali podjednako nesposobne da se izbore sa nesigurnošću, uprkos početnim obećanjima da će obnoviti mir i autoritet države.
Početkom jula 2025. Grupa za podršku islamu i muslimanima (GSIM), povezana sa Al Kaidom, izvela je sedam koordinisanih napada na zapadu Malija, blizu granica sa Senegalom i Mauritanijom. U septembru 2024. ista organizacija sprovela je dva spektakularna napada u jednom danu u Bamaku, ubivši sedamdeset pripadnika snaga bezbednosti na žandarmerijskoj akademiji i uništivši predsednički avion na vojnom aerodromu. Bio je to prvi udar na malijsku prestonicu posle skoro decenije. Ove akcije pokazuju da se džihadističke grupe slobodno kreću širom Sahela, ali i da su sada sposobne da sinhronizuju spektakularne i simbolički snažne operacije.
Pre deset godina, Sahel je bio jedan od delova Afrike najmanje pogođenih nasilnim ekstremizmom. U 2024. on je postao region sa najvećim brojem žrtava, sa trostrukim porastom u odnosu na 2021, koji je dostigao 11.200 mrtvih. Ovaj porast poklopio se sa talasom državnih udara, započetim u Maliju 2020. godine. Tom zastrašujućem bilansu treba dodati i 2.430 civila ubijenih tokom 2024. od strane nacionalnih bezbednosnih snaga, uz pomoć njihovih ruskih partnera.
Dve glavne džihadističke grupe u regionu — GSIM i Islamska država u Sahelu (OEI Sahel) — koriste nezadovoljstvo stanovništva vlastima koje nisu u stanju da im obezbede osnovne usluge i sigurnost, niti da obuzdaju nestašicu hrane i tenzije u vezi sa zemljom. Od serije pučeva njihova moć dodatno raste. GSIM se proširio izvan svojih tradicionalnih uporišta na severu i u centru Malija ka zapadu, jugu i susednim zemljama, posebno Burkini Faso i Nigeru. Obe grupe naplaćuju zekat, versku milostinju, u oblastima pod svojom kontrolom, ali iz različitih logika: za OEI to je puka iznuda, dok GSIM daje zekatu redistributivni karakter. U oba slučaja, to je važan izvor finansiranja njihove borbe.
Širenje ovih grupa u tri zemlje pretočilo se u brojne napade na snage bezbednosti i civile. Burkina Faso je posebno pogođena, s više masakara koje su počinili i džihadisti i provladine milicije, u znak odmazde zbog navodne podrške lokalnog stanovništva suprotnom taboru. Najsmrtonosniji napad u istoriji zemlje (između 130 i 600 mrtvih, prema izvorima) dogodio se u Barsalogou u avgustu 2024, kada su građani prisiljeni da sami kopaju rovove za odbranu grada bili poklani od strane GSIM-a.
Od puča u julu 2023. i Niger je pogođen naglim porastom džihadističkog nasilja, beležeći 2024. najviši svetski rast broja poginulih od terorizma: 930 mrtvih, što je povećanje od 94 %. Broj napada na oružane snage gotovo se udvostručio tokom prvih devet meseci 2024.. Dve velike ofanzive Islamske države u junu 2025. ilustruju ovaj zabrinjavajući trend: jedna protiv vojne baze u Banibangu (više od 30 mrtvih vojnika), a druga protiv civila na molitvi u Mandi (najmanje 70 ubijenih meštana). Posle svake ofanzive džihadisti zaplenjuju značajne količine oružja i opreme, obezbeđujući sebi čak i višak materijala koji potom preprodaju kako bi finansirali dalju ekspanziju.
Uprkos obećanjima da će u kratkom roku obnoviti civilni ustavni poredak, sve hunte ostaju na vlasti. Prvobitno obećane kratke tranzicije produžavaju se, dok se koraci koji bi do njih trebalo da vode postupno napuštaju. U Nigeru nikada nije objavljen zvaničan kalendar tranzicije. Umesto toga, ubrzani „nacionalni dijalog“ (koji je trajao nekoliko nedelja) postavio je na mesto predsednika generala Abdurahamana Tijania na petogodišnji mandat, uz mogućnost produženja, dok zakonito izabrani predsednik Mohamed Bazum i dalje ostaje zatvoren u svom palatu (…)
