Šta će učiniti Druzi? Posle više krvavih sukoba, hoće li vlasti u Damasku uspeti da ovu manjinu vrate u nacionalni okvir i tako udahnu život sloganu „Ni podele ni raspada“, sprečavajući da se materijalizuje „Savezna Republika Sirija“ o kojoj se sve češće govori na društvenim mrežama? Iz svog sedišta u Kanavatu, u provinciji Suejda, šeik Hikmat el Hidžri ne vidi u gestovima otvaranja koje nudi Ahmed el Šaraa ništa drugo do puku fasadu. „Izrael nije naš neprijatelj. Naš neprijatelj je u Damasku“, kaže bez oklevanja čovek bele brade s kojim smo razgovarali nekoliko dana pre tragične eskalacije između Beduina i pripadnika njegove zajednice. Još u aprilu, sukobi u koje su bile uključene i vladine snage odneli su desetine života u druzinskim gradovima Jaramana i Sahnaja, u blizini Damaska. Kao odmazdu, 30. aprila Izrael je izveo vazdušni napad na Sahnaju protiv jedne „ekstremističke grupe“ optužene za napade na Druze. Reč je o strategiji pridobijanja naklonosti ove verske manjine, čiji su izraelski pripadnici istorijski bili saveznici u stvaranju izraelske države. Iako je ta vojna intervencija naišla na gotovo jednoglasnu osudu među sirijskim Druzima, deo stanovništva optužuje sopstvenu zajednicu za izdaju. Za mnoge Sirijce, Izrael mora da vrati Golansku visoravan, planinsku oblast bogatu vodom, osvojenu 1967. i jednostrano pripojenu 1981. godine.
Ipak, upravo sa novim sirijskim vlastima Izrael sve češće vodi i indirektne i direktne razgovore. Dana 30. juna, izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar izjavio je da „Izrael želi da proširi krug mira i normalizacije Abrahamovih sporazuma na zemlje poput Sirije i Libana“. Istog dana predsednik Donald Tramp potpisao je dekret o ukidanju američkih sankcija, koji Siriji nameće obavezu da „preduzme konkretne korake ka normalizaciji odnosa s Izraelom“. Saar nije ni pokušao da prikrije namere: „U svakom mirovnom sporazumu, Golan će ostati deo države Izrael.“
Sve upućuje na to da (…)
