Izraelska avijacija bombardovala je 9. septembra luksuzni kvart Dohe, glavnog grada Katara. Prema tvrdnjama iz Tel Aviva, cilj napada, u kojem je poginulo sedam, a ranjeno dvadeset ljudi, bili su „teroristi Hamasa“. Za katarske vlasti, međutim, meta je bila pre svega palestinska pregovaračka delegacija okupljena radi razmatranja poslednje američke ponude o prekidu vatre u Gazi. Sa govornice Ujedinjenih nacija, emir Tamim bin Hamad Al-Tani nazvao je operaciju „državnim terorizmom“ i optužio premijera Benjamina Netanijahua da želi da Arapsko poluostrvo pretvori u „izraelsku zonu uticaja“. Iza katarskog gneva zbog povrede suvereniteta krila se i frustracija što ih je izdao američki zaštitnik.
Dan posle krvavog upada Hamasovih jedinica u Izrael, 7. oktobra 2023, emirat je od Sjedinjenih Država dobio uveravanje da palestinski lideri nastanjeni na njegovoj teritoriji neće biti napadnuti sve dok traju pregovori o oslobađanju talaca u Pojasu Gaze. U maju je katarska monarhija srdačno ugostila predsednika Donalda Trampa, obavezavši se na ulaganja od nekoliko stotina milijardi dolara. To je trebalo da učvrsti savezništvo i ubedi stanara Bele kuće da izvrši pritisak na Netanijahua da poštedi Dohu. Ali, američke vlasti nisu upozorile svoje katarske saveznike, iako moćni radari baze Al-Udeid — najveće američke baze u regionu — nisu mogli da ne registruju dolazak izraelskih aviona.
Vašington se, doduše, pridružio ostalim članicama Saveta bezbednosti u osudi napada. Ali u Dohi niko nema iluzija: Amerika neće sprečiti novi bombarderski udar usmeren protiv rukovodilaca Hamasa.
Takva dvosmislenost ne bi trebalo da iznenadi ni Katar ni druge petromonarhije. Još od kraja prvog mandata Baraka Obame (2008–2012), pouzdanost američke garancije bezbednosti na poluostrvu dovedena je u pitanje. Kada je 2011. godine prepustio egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka narodnom ustanku i kada gotovo da nije reagovao na hutističke raketne napade na (…)
