Šezdeset i jedan oružani sukob u koji je umešano trideset šest država – broj nezabeležen od 1945. godine. Polje međunarodnih odnosa nastavlja da se fragmentira, dok institucionalna arhitektura stvorena na ruševinama Drugog svetskog rata posrće pod teretom više udruženih dinamika. Organizacija ujedinjenih nacija (OUN), kojoj je u preambuli Povelje poverena odgovornost za međunarodnu bezbednost i „poštovanje obaveza [država] proisteklih iz ugovora i drugih izvora međunarodnog prava“, nije u stanju da zaustavi širenje ratova i sve razuzdanije pribegavanje sili, bez ikakvih pravila i ograničenja. Poslednje avanture Tel Aviva i Vašingtona to su još jednom pokazale: „rat od dvanaest dana“ koji je Izrael poveo protiv Irana (13–24. jun 2025), američko bombardovanje nuklearnih postrojenja u Fordou, Isfahanu i Natanzu u junu 2025, potom izraelsko bombardovanje Katara u septembru 2025, kao i angažovanje američkog vojnog arsenala na Karibima protiv Venecuele pod izgovorom borbe protiv narkotika. Pre svega, UN se pokazuje nemoćnom da zaustavi rusku agresiju na Ukrajinu i zločine protiv čovečnosti u Gazi.
Skup teret
Od povratka u Belu kuću, predsednik Donald Tramp vodi globalnu strategiju čiji je cilj da Sjedinjene Države oslobodi savezništava kojima su upravljale tokom proteklih osamdeset godina. Liberalni poredak u Vašingtonu se danas smatra skupim teretom i preprekom slobodi delovanja SAD suočenih sa usponom Kine, povratkom Rusije na međunarodnu scenu posle njenog nestanka devedesetih i samopotvrđivanjem zemalja u razvoju, iako bez stalnog jedinstva. Tramp smatra da Amerika sama bolje rešava svetske probleme nego sa svojim saveznicima – naročito evropskim – koje se ne libi da ismeva i grdi. Zato odlučuje da više ne plaća deo članarine u budžet UN i uvodi oštre rezove… Dekretima povlači SAD iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Saveta za ljudska prava, Uneska i velikih međunarodnih sporazuma (Pariški klimatski sporazum iz 2015).
Brza na diskursu da brani „vladavinu prava“, Evropska unija s druge strane upada u zamku dvostrukih standarda: odlučna kada je reč o Ukrajini, nepostojeća kada se radi o Gazi. Ne podiže prst da primeni presude Međunarodnog suda pravde (MSP) o Palestini i ne nudi nikakav finansijski plan za spas UN. Osim diplomatskog uspeha – priznanja palestinske države od strane deset zapadnih zemalja – Francuska ostaje trapava i nečujna na (…)
