Ulice Komrata, prestonice Gagauzije, odišu spokojem. Zastave ove autonomne teritorijalne jedinice u okviru Moldavije vijore se iznad svake zgrade duž glavne ulice, koja i dalje nosi ime Lenjina. Na centralnom trgu stoji njegova statua, ispred zgrade regionalnog parlamenta, Narodne skupštine Gagauzije. U kasnim popodnevnim satima može se čuti kako školska deca pevaju Tarafim, himnu posvećenu slavi svog zavičaja, dok se uveče stanovnici okupljaju u manjim grupama i šetaju gradskim ulicama.
Ipak, Gagauzija je poslednjih meseci pod tenzijama. Dana 25. marta 2025, guvernerka ove autonomne oblasti, Evgenija Guțul, uhapšena je na aerodromu u Kišinjevu, dok se spremala da otputuje za Istanbul. Antikorupcijske vlasti Moldavije terete je zbog veza sa izraelsko-moldavskim oligarhom i proruskim političarem Ilanom Šorom, osnivačem istoimene partije kojoj je Guțul pripadala do njene zabrane odlukom Ustavnog suda u junu 2023.
Njeno hapšenje izazvalo je masovne proteste širom pokrajine. U Komratu se okupilo nekoliko stotina ljudi zahtevajući njeno oslobađanje. Guțul se čak obratila Vladimiru Putinu lično, moleći ga za pomoć. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozvao je moldavske vlasti „da odustanu od ovakvih metoda i omoguće svim političkim snagama u zemlji slobodno delovanje“. Nakon kratkog pritvora u jednom od najstarijih i najtežih zatvora u zemlji, Guțul je stavljena u kućni pritvor, a potom, 5. avgusta 2025, osuđena na sedam godina zatvora.
Od raspada Sovjetskog Saveza, Gagauzija je imala strateški značaj, predstavljala je predstražu ruskog uticaja u Evropi. Smeštena na jugu Moldavije, između Ukrajine i Rumunije, ova teritorija površine 1.800 kvadratnih kilometara ima oko 130.000 stanovnika. Gagauzi su narod turkijskog jezika i pravoslavne veroispovesti. Njihovo poreklo vodi iz Dobruže, istorijske oblasti danas podeljene između Rumunije i Bugarske. Krajem XIX veka, nakon sporazuma o razmeni stanovništva između Ruskog i Osmanskog carstva, Gagauzi su se doselili u Budžak, oblast na granici koja se nekada nazivala južna Besarabija. Pravoslavni Gagauzi bili su „pozvani“ da kolonizuju ovu teritoriju, koju je Rusko carstvo pripojilo 1812, dok su Tatari i Turci muslimanske veroispovesti napustili Budžak i vratili se u Dobružu, koja je ostala pod osmanskom vlašću.
Pod uticajem balkanskih naroda, kao i slovenske i moldavske kulture, Gagauzija je, kako kaže Stefanida Stamova, direktorka muzeja u Čadir-Lungi, „rezultat kulturne simbioze na istorijskoj raskrsnici“. Čadir-Lunga, drugi po veličini grad u regionu, ima oko 16.000 stanovnika i smatra se kulturnom prestonicom Gagauzije. „Ljudi su oduvek prolazili kroz naše krajeve, putujući ka zapadu ili ka istoku. Zbog toga smo oduvek imali bliske veze s drugim narodima, i na zapadu i na istoku“, objašnjava ona, dok pokazuje tradicionalne nošnje i slike izložene u malom muzeju. Takva mešavina uticaja učinila je od Gagauza svojevrsni kuriozitet istočne Evrope.
Pod ruskom vlašću Aleksandra I, zatim pod Rumunijom, a potom, od 1944, u sastavu Sovjetskog Saveza, Moldavija je prolazila kroz različite režime, ali je u oba perioda dominacije Moskve upotreba gagauskog jezika bila strogo ograničena. „Sećam se da je u školi bilo potpuno zabranjeno govoriti gagauski“, priseća se jedna lokalna novinarka koja želi da ostane anonimna. „Sve se moralo odvijati na ruskom jeziku.“
I danas je za veliku većinu stanovnika ruski maternji jezik. Ipak, iako se gagauski sve ređe (…)
