Od svog nastanka 2004. godine, kao oružanog pokreta koji je protestovao protiv američke invazije na Irak i izraelske okupacije Palestine, pokret Huta postao je trn u oku Vašingtona, Rijada i Tel Aviva. Napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. otvorio je novu fazu sukoba. I sami izgladneli zbog saudijske pomorske blokade, sprovedene uz pomoć Sjedinjenih Država, pobunjenici su pokušali da primoraju Izrael i njegove saveznike da ukinu opsadu Gaze tako što su počeli da remete trgovačke rute u Crvenom moru. U te svrhe koriste improvizovani arsenal sastavljen od motornih čamaca, raketa, dronova i bespilotnih podmornica.
U ime „zaštite slobode plovidbe“, administracija Džozefa Bajdena pokreće u januaru 2024. seriju vazdušnih napada na Jemen i šalje mornaričke snage da ponovo otvore moreuz Bad el-Mandeb. Kampanja se ubrzo pretvara u debakl. Dvojica pripadnika specijalnih jedinica Navy Seals dave se pokušavajući da se ukrcaju na brod huta, a posada krstarice USS Gettysburg greškom obara lovac F/A-18F Super Hornet koji je upravo poleteo s nosača USS Harry Truman, ponosa američke mornarice. Nekoliko nedelja kasnije, taj isti nosač aviona sudara se s egipatskim trgovačkim brodom.
U januaru 2025. predsednik Donald Tramp svrstava hute među strane terorističke organizacije i pojačava rat koji je započeo njegov prethodnik. Jača američko vojno prisustvo u regionu novom vazdušno-pomorskom flotom čije dnevno održavanje košta 6,5 miliona dolara (5,6 miliona evra), uz bombardere B-2 čiji sat leta dostiže 90.000 dolara i protivraketne projektile od 2,7 miliona dolara po komadu. Tokom marta i aprila Sjedinjene Države neprekidno bombarduju Jemen. Zaštićeni planinama u unutrašnjosti zemlje, huti, čija odlučnost i domišljatost nadoknađuju krajnje siromaštvo, brane se s izuzetnom upornošću. Nanose Amerikancima gubitke od nekoliko stotina miliona dolara obarajući njihove izviđačke dronove Reaper, uspevaju gotovo da sruše nekoliko lovaca F-16 i jedan F-35, a (…)
