Uoči svog izbora za gradonačelnika Njujorka, Zohran Mamdani bio je na CNN-u označen kao „islamo-marksista“. Predsednik Donald Tramp, koji je stekao bogatstvo u njujorškom sektoru nekretnina, nazvao ga je jednostavno — „komunistom“.
Od 1. januara naredne godine, Mamdani, „demokratski socijalista“ čija je politika prilično udaljena od evropske socijaldemokratije, vodiće svetsku finansijsku prestonicu. A taj musliman, poznat po solidarnosti s Palestinom, biće i gradonačelnik grada u kome je broj Jevreja otprilike jednak onome u Tel Avivu.
Kako piše Aleksander Zevin u tekstu „Socijalista, propalestinac, i sutra gradonačelnik Njujorka?“ (Le Monde diplomatique, oktobar 2025), rezultat koji pre šest meseci niko ne bi mogao da zamisli duguje se rekordnoj izlaznosti i mobilizaciji oko 100.000 volontera. Oni su, rečima Zohrana Mamdanija, „izbrisali cinizam koji definiše američku politiku“. Ovog puta, milijarderi poput Bila Akmana ili Majkla Blumberga (bivšeg gradonačelnika Njujorka) uzalud su potrošili „desetine miliona dolara pokušavajući da ubede one koji zarađuju 30 dolara po satu da su njihovi neprijatelji oni koji zarađuju 20“. I da su javne jaslice, kontrola kirija i besplatan javni prevoz — komunističke jeresi u Sjedinjenim Državama.
Drugi veliki poraženi ovog glasanja su partijski prvaci demokrata. Neki, poput Njujorčanina Čarlsa („Čaka“) Šumera, vođe demokratske većine u Senatu, čiju je dugogodišnju karijeru u velikoj meri finansirao proizraelski lobi, odbili su da podrže Mamdanija. U izbornoj noći, pobednik im je poručio: „Previše radnih ljudi ne može više da se prepozna u našoj partiji. Osrednjost od sada mora biti deo naše prošlosti.“ U toj prošlosti, istorijske figure na koje se poziva nisu Kamala Haris, Džo Bajden, Bil Klinton ni Barak Obama, već Judžin Debs — socijalista i revolucionarni sindikalista koji je proveo više (…)
