U julu prošle godine, duboko u birokratskim hodnicima Pentagona, američka vojska tiho je žrtvovala ključni deo svog suvereniteta pod izgovorom administrativne racionalizacije. Ugovor vredan 10 milijardi dolara, koji objedinjuje čak sedamdeset pet odvojenih sporazuma i koji je potpisan s kompanijom Palantir Technologies, jedan je od najzapanjujućih u istoriji Ministarstva odbrane. Tim aranžmanom vojska faktički prenosi ključne vojne funkcije na privatnu firmu čiji osnivač, Piter Til, otvoreno tvrdi da „sloboda i demokratija više nisu kompatibilne“. Odluke o izboru meta, kretanju trupa i analizi obaveštajnih podataka od sada će se sve češće donositi pomoću algoritama koje ne kontroliše vojna komanda, već upravni odbor odgovoran pred akcionarima. Vojska, drugim rečima, ne kupuje samo softver — ona prepušta svoju operativnu autonomiju platformi bez koje uskoro neće moći da funkcioniše.
Iza Palantira stoji čitava koalicija kompanija, investitora i ideologa okupljenih pod zastavom „patriotizma“, koja gradi globalni sistem tehnopolitičke kontrole — autoritarnu slojevitu arhitekturu (authoritarian stack), po analogiji sa „tehničkom arhitekturom“ (tech stack), pojmom koji označava skup tehnologija potrebnih za izgradnju aplikacije. Ovaj sistem moći sastoji se od slojeva: udaljenih servera, modela veštačke inteligencije, platnih mreža, dronova i satelitskih konstelacija. Dok se tradicionalni autoritarizam oslanjao na mobilizaciju masa i državnu silu, ova nova forma vladavine počiva na tehnološkoj infrastrukturi i finansijskoj koordinaciji, čineći klasične oblike otpora ne samo teškim, nego i organski zastarelim. Na čelu tog poretka stoje najdesniji moguli Silicijumske doline — Til, Ilon Mask, Mark Andresen, Dejvid Saks, Palmer Laki i Aleksandar Karp — čija ulaganja služe jednom jasnom političkom projektu: redefinisanju suvereniteta kao privatnog finansijskog instrumenta.
Ova uzurpacija ključnih državnih infrastruktura odvija se na pet strateških frontova: podaci, valuta, odbrana, satelitske komunikacije i energija.
Sve počinje preuzimanjem softverske arhitekture. Ugovor od 10 milijardi dolara potpisan krajem jula potvrđuje ono što su insajderi odavno znali: Palantir — kompanija u kojoj, prema nekim podacima, bivši zamenik šefa kabineta Bele kuće Stiven Miler poseduje akcije vredne oko 250.000 dolara — postao je de facto operativni sistem američke vlade.
U vojnoj sferi, Palantir je prisutan na bojnom polju, u lancima snabdevanja, u upravljanju kadrovima i u obaveštajnim službama. Njegova platforma Foundry, prvobitno razvijena za potrebe kontraustanka u Iraku, oduševila je Ministarstvo za efikasnost uprave (DOGE) time što je pomoću algoritama politički oblikovanih kriterijuma automatizovala izradu budžeta, procenu prava na socijalnu pomoć, zdravstvene nadoknade i penzije veterana. Drugi Palantirov alat, ImmigrationOS, omogućava policiji da locira strance bez boravišne dozvole i upravlja tokovima hapšenja i deportacija.
Ako je Palantir kičma autoritarnog državnog aparata za podatke, onda je Anduril njegova oružana pesnica. Kompaniju su osnovali Laki (kreator Oculusa) i Tre Stivens (bivši Palantirov inženjer), a ona pretvara kontrolu nad informacijama u samostalnu borbenu moć. Sa procenjenom vrednošću od 30,5 milijardi dolara — što odražava i komercijalni uspeh i njenu sve veću dominaciju nad ključnim vojnim infrastrukturama — Anduril drži više od 22 milijarde u ugovorima s vojskom. Njena platforma Lattice spaja satelitske tokove, radarske slike i snimke terena u jedinstveni komandni sistem sposoban da planira i sprovodi operacije gotovo momentalno. Kompanija tvrdi da je dostigla „nivo 5 autonomije“: let, identifikaciju mete, udar i povratak — bez ikakve ljudske intervencije. „Autonomija“ je ujedno ključna reč i nove inicijative „Unleashing U.S. Military Drone Dominance“ („Oslobađanje američke dominacije u oblasti vojnih dronova“), koju je u julu najavio ministar odbrane Piter Hegset, a čiji je cilj potpuna integracija autonomnih sistema oružja do 2027. godine.
Još više na nebu, satelitska konstelacija Starshield kompanije SpaceX označava potpunu privatizaciju domene koji je do juče bio isključivo u nadležnosti države — komunikacija u niskoj Zemljinoj orbiti. Promovisana kao „suverena infrastruktura“, ona je u stvarnosti vlasništvo i pod kontrolom Ilona Maska. Kada komunikacije NATO snaga na bojnim poljima zavise od čoveka koji javno podržava evropsku ekstremnu desnicu, „autonomija odbrane“ postaje prazna fraza. Pentagon, u međuvremenu, razmatra mogućnost da Maska angažuje i za transport trupa i opreme širom sveta pomoću rakete Starship, u roku kraćem od jednog sata. Još jednom, ono što se naziva „suverenitetom“ zapravo znači veću netransparentnost za građane i sve veću zavisnost država od privatne industrijske infrastrukture.
Preplitanja i saučesništva
Serveri koji pokreću sve te sisteme zahtevaju stabilno i moćno napajanje, koje samo (…)
