„Da li su Amerikanci stvarno ovde da bi štitili naš biodiverzitet?“, pita se, ne bez ironije, Horhe Vaskes, stručnjak za prirodu koji već šest godina živi na ostrvu San Kristobal u Ekvadoru. Dok se penjemo strmom stazom, vodi nas da vidimo prizor netaknute prirode… svega nekoliko koraka od mesta gde američka obalska straža patrolira. Kada se savlada stenoviti uspon, pred posetiocem se otvara vidikovac iznad Tihog okeana. U podnožju, na ovom najistočnijem delu Galapagosa, ništa ne remeti igru morskih lavova niti lenje izlaske iguana.
Arhipelag je 1959. proglašen nacionalnim parkom, a od 1978. nalazi se na UNESCO listi svetske prirodne baštine. Od 1998. predstavlja i zaštićenu morsku rezervu. Poseban režim, uveden ekvadorskim ustavom iz 2008, predviđa stroge zdravstvene kontrole kako bi se sprečio unos invazivnih vrsta, parazita ili virusa… Kontrole koje, međutim, ne važe za američke vojnike raspoređene ovde, zvanično u okviru „saradnje“ sa Kvitom.
„Ovde se Amerikanci ne sakrivaju“, kaže Vaskes, pokazujući rukom ka zapadu, iza stenskog grebena ispod kojeg se naziru lučke i aerodromske instalacije. „Tu su stacionirani njihovi dronovi. A na pisti koju vidite iza, poleću njihovi patrolni avioni.“ Dodaje: „Kao i ostali stanovnici, navikao sam se na njihov stalni balet.“ P-3 Orion (Lockheed Martin), Awacs (Boeing), bombarderski DHC-8 (De Havilland). Aerodrom je morao biti proširen da bi ih primio. Luka ovog ostrva sa svega šest hiljada stanovnika sada prihvata i američku flotilu.
Kineske predatorske pretnje
Ovakvo prisustvo ozvaničeno je 2019. godine, za vreme predsednika Lenina Morena (2017–2021). Naslednik Rafaela Koree (levica, 2007–2017) tada se suočavao sa teškom krizom i približio se Donaldu Trampu. Dobio je kredit od Međunarodnog monetarnog fonda, uveo oštre mere štednje i zatražio pomoć SAD u dve oblasti: u borbi protiv ilegalnog ribolova i – već tada – protiv narko-trgovine. Tako je Moreno potvrdio povratak američke vojske na Galapagose, gde su SAD bile prisutne tokom Drugog svetskog rata sve do 1946.
Vašington je bio tim spremniji da odgovori pozitivno što je Kina od strane Kvita optuživana za ilegalni ribolov. Američka administracija strahovala je od jačanja kineskog uticaja u andskoj zemlji, a za to je okrivljavala Koreu. U ekonomskoj zoni od skoro 200 nautičkih milja (370 kilometara) koja okružuje ovo ekološko utočište, sve češći upadi krivolovaca izazivali su povremene diplomatske incidente. Sezonske migracije lignji podstiču ilegalni ribolov za koji se Kina masovno optužuje od kraja 2010-ih, kako bi zadovoljila svoje rastuće potrebe za hranom. Između 2021. i 2023, američka nevladina organizacija Okeana izbrojala je u toj zoni 510 brodova pod kineskom zastavom, sa ukupno 148.000 sati ilegalnog ribolova.
Predatorske pretnje Pekinga nad arhipelagom privlače svu pažnju Vašingtona. Američki stratezi zgražavaju se nad činjenicom da kineska trgovačka mornarica – najveća na svetu, i po tonaži i po vrednosti – krši međunarodno pravo narušavanjem teritorijalnog suvereniteta savezničke države, uz to praktikujući nelojalnu ekonomsku konkurenciju koja uništava zaštićene zone čije očuvanje podržava niz američkih programa. Vašington smatra i da kineska armada obavlja aktivnosti „dvostruke namene“ – obaveštajne i vojne – koje jačaju pozicije Pekinga u Pacifiku, sve do granica „zapadne hemisfere“.
Za penzionisanog ekvadorskog pukovnika Roberta Marčana, svi ovi elementi koji se iznose protiv Pekinga ne predstavljaju ništa drugo do zgodne izgovore za Sjedinjene Države. Pravi razlozi njihovog angažovanja u ovoj zoni, tvrdi on, pre svega su geopolitički. „Galapagos su jedina ostrva na latinoameričkoj pacifičkoj obali koja imaju potrebne topografske karakteristike da prime vojnu infrastrukturu“, objašnjava nam on u svom stanu u Kitu namenjenom bivšim oficirima. „Zahvaljujući njima, Vašington (…)
