Da li evropski lideri zaista veruju da će ruski tenkovi uskoro paradirati Varšavom ili Berlinom? Ili njihova ratnička euforija zapravo služi da legitimiše politiku koju predstavljaju kao jedinu moguću, iako znaju da je nepopularna: štednju za građane i izdašnost za vojsku?
„Nalazimo se u konfrontaciji sa Rusijom“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron 1. oktobra, u trenutku kada su preleti dronova remetili vazdušni saobraćaj u nekoliko evropskih zemalja. „Svi smo u opasnosti, najnapredniji ruski projektili mogli bi da pogode Rim, Amsterdam ili London pet puta većom brzinom od zvuka“, nadovezao se generalni sekretar Severnoatlantskog saveza (NATO) Mark Rute (TG1, 3. oktobar 2025). Suočen sa Kremljom, koji se, prema njegovim rečima, „priprema za konfrontaciju oko 2030. sa našim državama“, načelnik Generalštaba 18. novembra, na kongresu Udruženja francuskih gradonačelnika, zaključio je da „ono što nam nedostaje jeste snaga duha“. Nacija mora „prihvatiti da gubi svoju decu — jer treba reći stvari — i da trpi ekonomski“. Da bi se zaštita pretvorila u tenkove i topove, strah od rata mora nadjačati nezadovoljstvo stanovništva.
U četvrtak 20. novembra francuska vlada objavila je brošuru Tous responsables (Svi odgovorni) namenjenu domaćinstvima. Prvobitno osmišljena za prirodne katastrofe ili terorističke napade, sada se dopunjuje novom pretnjom: „Učešće oružanih snaga više se ne može isključiti.“ U brošuri se oseća atmosfera koju vlasti nastoje da uspostave: „Ne širite lažne glasine!“ „NE ZABORAVITE: u kriznoj situaciji slušajte i uzimajte u obzir samo obaveštenja javnih vlasti putem zvaničnih kanala.“ Verzija „laka za čitanje i razumevanje“, sastavljena sintaksom namerno uprošćenom za građane koje se, čini se, smatra slabije sposobnima, dodatno pojašnjava poruku: „Neka država ili organizacija neprijateljska prema Francuskoj može širiti lažne informacije o francuskoj vladi. Francuzi mogu (…)
