Nekoliko dana uoči početka Svetskog prvenstva u drumskoj vožnji bicikla (21–28. septembar), Kigali, prestonica Ruande, bio je okićen bojama Međunarodne biciklističke unije (UCI). A onda je 18. septembra, šest hiljada kilometara dalje, došlo do nezgodnog incidenta koji je narušio pažljivo oblikovanu komunikaciju režima. Na aerodromu u Briselu novinar Stajn Verkrijs nije mogao da se ukrca u avion. Iako je imao akreditaciju koju su potpisali ruandsko ministarstvo sporta i UCI, kritički stavovi njegove televizije prema vlasti u Kigaliu bili su dovoljni da mu zatvore vrata leta Brussels Airlines ka „zemlji hiljadu brda“.
Ništa nije smelo da baci senku na drugi najveći sportski događaj ikada organizovan u Africi, odmah posle Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoj Africi 2010. godine. Tokom jedne nedelje, trka je ovom malom centralnoafričkom kraju, veličine Bretanje, donela izuzetnu međunarodnu vidljivost. Prenošena u trideset tri zemlje, pratilo ju je najmanje trista miliona gledalaca, od čega više od milion i po samo u Francuskoj. Sedam dana prikazivane su idilične slike – spoj savremene arhitekture i bujne prirode – koje su služile kao prateći kadrovi tokom prenosa.
Organizacija je dobila priznanja UCI-ja i biciklista, ali su mediji i mnoge organizacije optužili Ruandu za sportswashing – korišćenje sporta da bi se popravio narušen ugled zemlje. Predsednik Pol Kagame, koji se nalazi na čelu države od 2000. godine i koji je 2024. ponovo izabran sa 99,18% glasova, nastoji da skrene pažnju sveta sa grubog kršenja osnovnih prava u zemlji. Ovaj isti manevar trebalo bi da zamagli i njegovu podršku pobuni u Demokratskoj Republici Kongo, na šta su upozoravali kako Ujedinjene nacije, tako i zvanična Kinšasa.
Kigali se, naravno, brine o međunarodnoj slici. Ali razlog masovnih ulaganja u sport nije samo imidž – već i nada u ekonomske koristi, posebno u turizmu, koji danas čini oko 10% BDP-a. Izazovi su međutim brojni: impresivan rast od oko 8% između 2021. i 2024. najviše koristi „uskom sloju formalnog sektora“, kako primećuje specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Olivije de Šiter nakon posete zemlji u maju. „Najbogatijih 1% stanovništva uzima 20% nacionalnog dohotka, što je gotovo dvostruko više od udela kojim raspolaže najsiromašnijih 50%“. Uz ove ogromne nejednakosti, vlasti ipak ističu ohrabrujuće – zvanične – socijalne pokazatelje: pad siromaštva, kao i dramatično smanjenje smrtnosti odojčadi.
Model rasta koji se dobrim delom oslanja na sport ne može proći bez kritika, naročito u zemlji koja se na indeksu ljudskog razvoja UN-a nalazi na 159. mestu od 195. U pitanju su zaista ogromne sume, iako se 40% državnog budžeta i dalje oslanja na međunarodnu pomoć. Kigali godišnje plaća 11,5 miliona evra engleskom Arsenalu – ubedljivo najpopularnijem klubu među Ruanđanima – i između 10 i 15 miliona evra pariskom Pari Sen Žermenu (PSG), da bi se njihov slogan Visit Rwanda pojavio na dresovima igrača. Ugovor sa PSG-om produžen je uprkos protivljenju navijačkih udruženja, dok će saradnja sa Arsenalom biti okončana nakon tekuće sezone. Od aprila, isti brend nalazi se i na opremi Atletiko Madrida za 10 miliona dolara godišnje, a uskoro će krasiti i trenerke Los Anđeles Klipersa (NBA) i Los Anđeles Remsa (NFL), prema ugovoru potpisanom 29. septembra 2025.
Ulaganjem u ove klubove vlast obezbeđuje globalnu vidljivost, ali i određenu (…)
