Januar 2026

@Matt Johnson „Monroova doktrina“ se u Latinskoj Americi vraća na velika vrata, sada dopunjena i svojevrsnim „Trampovim otiskom“. Cilj Sjedinjenih Država jeste da obnove kontinentalnu dominaciju, potisnu kineski uticaj i region stave u službu unutrašnjih prioriteta Bele kuće. Poslednji događaji u Venecueli pokazuju da se ova strategija više ne iscrpljuje u sankcijama, diplomatskim pritiscima i posrednim destabilizacijama. Vašington je otišao korak dalje: otmica predsednika Nikolasa Madura, organizovana uz učešće američkih službi, predstavljena je kao „hapšenje“ u okviru borbe protiv „narkoterorizma“, čime se politička intervencija maskira sudskim i bezbednosnim diskursom. Time se (…)→

Pažnja: pred vama je tekst koji ide protiv struje vremena i protiv buke digitalnih vrtloga. Njegova forma ne poštuje nova nepisana pravila novinarstva, blogovanja i „sadržaja“, koja su urednici, autori i izdavači prihvatili u nadi da će se održati u ratu za pažnju koji besni na ekranima. Ovaj tekst ne počinje obećanjem o tome koliko će vam minuta oduzeti, kao da se čitanje može meriti štopericom, a misao svesti na potrošnju. Njegova osnovna ideja ne iskrsava već u prvoj rečenici, ne bljesne kao signal za skrolovanje, niti pokušava da se utisne u pamćenje pre nego što pogled odleti dalje, kao pri brzom preletu preko stranice.→

Gde prestaje krivično gonjenje, a gde počinje politička represija? U praksi, ta granica retko je jasna. Svaki pravni poredak ne služi samo zaštiti građana, već i očuvanju društvenih odnosa na kojima počiva. Kada se te dve funkcije preklapaju, pravosuđe lako postaje sredstvo političke kontrole. Pozivajući se na „neutralnost prava“, vlasti mogu kriminalizovati protest, neposlušnost ili radikalnu kritiku, pretvarajući političke protivnike u obične prestupnike, i tako ih, sasvim legalno, skloniti s javne scene→

Kako se politička solidarnost pretvara u bezbednosnu pretnju? U Velikoj Britaniji, organizacija koja deluje potpuno u skladu sa zakonom postaje meta države upravo zato što dovodi u pitanje spoljnopolitički konsenzus. Umesto zabrane, seže se za sofisticiranijim sredstvima: etiketa „terorizma“ koristi se da se obesmisli politički angažman, zaplaše aktivisti i suspenduje pravo na protest, sve pod plaštom vladavine prava. Laburistička vlast tako pokazuje kako se represija može sprovoditi i bez formalnog napuštanja nominalnih liberalno demokratskih procedura→

Najnovije afere u energetskom sektoru ne predstavljaju izuzetak izazvan ratnim haosom, već razotkrivaju kontinuitet jednog poretka. Iza narativa o „novoj Ukrajini“, očišćenoj od postsovjetske korupcije i okrenutoj evropskim vrednostima, opstaje država oblikovana interesima uskih političko-finansijskih krugova. Rat nije prekinuo ovu dinamiku, samo ju je preoblikovao, preraspodelio moć među klanovima i učvrstio zavisnost politike od krupnog kapitala. Od raspada Sovjetskog Saveza do danas, obećanja o raskidu s oligarhijskim nasleđem smenjuju se brže od samih elita, dok struktura države ostaje zapanjujuće nepromenjena→

Izjave japanske vlade o Tajvanu ponovo su pomerile granice dozvoljenog u bezbednosnoj debati istočne Azije. Dok Kina i Rusija pojačavaju zajedničke vojne vežbe, Japan i Sjedinjene Države odgovaraju sopstvenim manevrima, čime se vojna logika postepeno normalizuje kao politički jezik regiona. Iako demonstracije sile još ne znače objavu rata, one učvršćuju obrasce konfrontacije i smanjuju prostor za diplomatsko razrešenje. U tom kontekstu, istorijske analogije, naročito pozivanje na Tukidida, sve češće služe da se eskalacija iymeđu SAD i Kine predstavi kao neminovna, a ne kao rezultat konkretnih političkih izbora→

U oružanim sukobima nije neuobičajeno da se hiljade vojnika gube u borbama za teritorije čiji je strateški značaj relativno mali, kao što je to bio slučaj tokom Prvog svetskog rata. U ratu u Ukrajini, oblast Donjecka zauzima posebno mesto: njena kontrola predstavlja zahtev od kojeg ni Moskva ni Kijev ne odustaju. Upravo zato, Donbas funkcioniše kao savremeni gordijev čvor ukrajinskog sukoba, pitanje koje nijedna strana ne uspeva da razreši, zbog čega se rat produžava uprkos pregovorima i uspostavljanjem novih odnosa snaga na terenu→