New York Times, korektiv ili čak protivnik svake, a naročito republikanske, vlasti? Ne kada je reč o vojnim izdacima. Perjanica svetske liberalne štampe, naime, smatra da ih treba povećati i da se treba pripremiti za rat. Jer opasnost je pred vratima. Drugim rečima, pred vratima američkog carstva.
Pretnja, razume se, ne može doći iz Sjedinjenih Država, bastiona demokratije u svetu, koji po sopstvenom nahođenju bombarduje Iran, prisvaja Grenland, potapa brodove i ubija njihove posade u Karipskom moru, naoružava i finansira Izrael u njegovim ratovima protiv Gaze, Zapadne obale, Libana, Sirije, Irana, Jemena… U seriji od šest članaka posvećenih vojnom „nazadovanju“ Amerike, New York Times čak primećuje da je „Izrael u poslednje dve godine uspeo da spoji nove i stare ratne taktike u borbi protiv Hezbolaha i Irana“. Model koji bi američka vojska, navodno lišena takve prilagodljivosti, trebalo da sledi.
Organ koji faktički igra ulogu glasila Demokratske stranke ipak pokazuje izvesnu nelagodu: „Prepuštanje odluka robotima može ugroziti civile. (…) Izraelska upotreba sistema nadzora vođenih veštačkom inteligencijom za označavanje ljudskih meta u Gazi izazvala je kontroverze. Ti sistemi su pogrešno identifikovali civile kao borce, što je dovelo do smrti nevinih ljudi.“ Kako to? Tako nešto se zaista dogodilo?
Ali suština je drugde. „Nadjačana“, Amerika mora ponovo da se naoruža. List pritom priznaje da je „vojni budžet Sjedinjenih Država veći od zbira budžeta sledećih devet zemalja“. To ga ipak ne sprečava da zahteva „još veća izdvajanja“ od hiljadu milijardi dolara koje očekuje jato „golubova“ okupljenih oko Pentagona: „Sadašnja vojna potrošnja, oko 3,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, blizu je najnižeg nivoa u poslednjih osamdeset godina, čak i posle nedavnih povećanja tokom Trampovog mandata.“ Oprez, minhenski popustljivci (metafora kojom se danas označavaju zapadni lideri popustljivi (…)
